Uzroci otapanja ledova Arktika biće otkriveni na Grenlandu

Otapanje leda Arktika, uzroci i posledice. Ovom problemu posvećen je referat specijalne komisije UN, pripremljen povodom ministarskog zasedanja Arktičkog saveta. Ono će biti održano na Grenlandu 12. maja.

Po mišljenju naučnika, na severnim širinama se dešavaju nagle promene koje mogu ozbiljno da utiču na klimu. Pir čemu mnogo ozbiljnije nego što je predviđano ranije. U dokumentu je ukazano 8 glavnih faktora koji su istovremeno simptomi i uzroci izmene klime. Tako, na primer, povećanje temperature na planeti preti razbijanjem večitog leda na Arktiku, gde se u zamrznutom vidu nalaze izduvni gasovi. Oni će sa svoje strane ubrzati razvoj globalnog zagrevanja. Izvod do kojeg su došli naučnici je neutešan – u narednih 30-40 godina Severni Ledeni okean će se leti potpuno oslobađati od leda, a nivo Svetskog mora krajem veka će se podići za skoro metar i po. Radi zaštite jedinstvene prirode severne polarne zone još 1996. godine bio je formiran Arktički savet, koji će ovog četvrtka i razmatrati istraživanja naučnika.

Rusija, SAD, Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska, koji su članovi Saveta, priznaju da Arktik danas ne treba osvajati, već štititi. Ipak radi efikasnijeg rada foruma neophodno je započeti donošenje pravni obavezujućih odluka, uveren je direktor za politiku očuvanja prirode Svetskog fonda divlje prirode Rusije Jevgenij Švarc.

Želimo da se nadamo da je sada u toku ozbiljno preomišljavanje i priprema zaista probojnih rešenja. Na primer, niko nije očekivao pre godinu dana da će predsednik Rusije Dmitrij Medvedev istupiti sa inicijativom na velikoj dvadesetorici da se pojača regionalno regulisanje eksploatacije nafte i gasa u osnovnim regionima na međunarodnom nivou – u Meksičkom zalivu, Arktiku i Jugoistočnoj Aziji. Veoma se nadamo da će slične predloge Rusija izneti u okviru Arktičkog saveta.

Krajnje važno, ističe ekolog, postaje usvajanje međunarodnog zakona o eokološkoj zaštiti u regionu eksploatacije nafte i gasa u Arktiku. Posledice iznenadne havarije ovde mogu da budu mnogo ozbiljnije nego u Meksičkom zalivu, uveren je Jevgenij Švarc. Najosetljivije je Karsko more, poznato po bogatim rezervama energenata. Prema preliminarnim ocenama, samo u njegovom ruskom delu nalazi se 5 milijardi tona nafte i 3000 milijardi tona gasa. Premijer Rusije Vladimir Putin već je obećao da će svi industrijski projekti u ruskom Arktiku i dalje prolaziti brižljivu ekološku ekspertizu. Za sada je Moskva izdvojila 10 miliona evra na realizaciju zajedničkog akcionog programa za likvidaciju zagađenja u Arktiku. Istovremeno raste broj nacionalnih parkova i zabrana.