Узроци отапања ледова Арктика биће откривени на Гренланду

Отапање леда Арктика, узроци и последице. Овом проблему посвећен је реферат специјалне комисије УН, припремљен поводом министарског заседања Арктичког савета. Оно ће бити одржано на Гренланду 12. маја.

По мишљењу научника, на северним ширинама се дешавају нагле промене које могу озбиљно да утичу на климу. Пир чему много озбиљније него што је предвиђано раније. У документу је указано 8 главних фактора који су истовремено симптоми и узроци измене климе. Тако, на пример, повећање температуре на планети прети разбијањем вечитог леда на Арктику, где се у замрзнутом виду налазе издувни гасови. Они ће са своје стране убрзати развој глобалног загревања. Извод до којег су дошли научници је неутешан – у наредних 30-40 година Северни Ледени океан ће се лети потпуно ослобађати од леда, а ниво Светског мора крајем века ће се подићи за скоро метар и по. Ради заштите јединствене природе северне поларне зоне још 1996. године био је формиран Арктички савет, који ће овог четвртка и разматрати истраживања научника.

Русија, САД, Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка и Шведска, који су чланови Савета, признају да Арктик данас не треба освајати, већ штитити. Ипак ради ефикаснијег рада форума неопходно је започети доношење правни обавезујућих одлука, уверен је директор за политику очувања природе Светског фонда дивље природе Русије Јевгениј Шварц.

Желимо да се надамо да је сада у току озбиљно преомишљавање и припрема заиста пробојних решења. На пример, нико није очекивао пре годину дана да ће председник Русије Дмитриј Медведев иступити са иницијативом на великој двадесеторици да се појача регионално регулисање експлоатације нафте и гаса у основним регионима на међународном нивоу – у Мексичком заливу, Арктику и Југоисточној Азији. Веома се надамо да ће сличне предлоге Русија изнети у оквиру Арктичког савета.

Крајње важно, истиче еколог, постаје усвајање међународног закона о еоколошкој заштити у региону експлоатације нафте и гаса у Арктику. Последице изненадне хаварије овде могу да буду много озбиљније него у Мексичком заливу, уверен је Јевгениј Шварц. Најосетљивије је Карско море, познато по богатим резервама енергената. Према прелиминарним оценама, само у његовом руском делу налази се 5 милијарди тона нафте и 3000 милијарди тона гаса. Премијер Русије Владимир Путин већ је обећао да ће сви индустријски пројекти у руском Арктику и даље пролазити брижљиву еколошку експертизу. За сада је Москва издвојила 10 милиона евра на реализацију заједничког акционог програма за ликвидацију загађења у Арктику. Истовремено расте број националних паркова и забрана.