Trogodišnjica petodnevnog rata

Tri godine prošlo je od petodnevnog rata na Kavkazu, kada je Rusija obustavila agresiju Gruzije protiv Južne Osetije. Eksperti koje je anketirao Glas Rusije sećaju se događaja iz avgusta 2008. i govore o aktualnom stanju u regionu.

U noći između 7. i 8. avgusta gruzijske trupe su započele juriš na Chinval. Masovnoj vatri iz oruđa rafalne paljbe bili su podvrgnuti stanovnici južnoosetinske prestonice. Takođe su bili napadnuti položaji ruskih mirotvoraca. Videći pogibiju civila Južne Osetije, koji su većinom građani Rusije, Moskva je odgovorila operacijom prinuđivanja Gruzije na mir. Ona je bila završena za 5 dana. To je bila jasna i dobro izvedena operacija u kojoj se Rusija ispoljila samo kao branilac, a ne kao agresor, govoi politikolog, direktor ruskog Instituta za politička istraživanja Sergej Markov.

Tada je bilo vrlo teško doneti odluku, ali Rusija je postupila sasvim pravilno. Kao prvo pomogla je vojnim putem da se zaštiti narod Južne Osetije i svoji mirotvorci. Kao drugo, razbila je vojnu grupaciju Saakašvilija i njenu infrastrukturu. Kao treće, nije ušla u Tbilisi, nije likvidirala Mihaila Saakašvilija i nije ga zarobila. Dokazali smo da nismo spremni da se povlačimo i da Rusiju treba poštovati.

U avgustu 2008. godine Evropa je izjavila da je Moskva napala na Tbilisi, ali je kasnije priznala činjenicu gruzijske agresije protiv Južne Osetije. Ako se potrudimo da zaboravimo na emocije i jednostvno da odmerimo situaciju, ispostavlja se da za Rusiju nije bilo druge varijante, osim da započne vojna dejstva. Bilo koji drugi razvoj događaja pogubno bi se odrazio kako na Južnu Osetiju, tako i na unutrašnje stvari same Rusije, izjavila je načelnik sektora za kavkaska istraživanja Ruskog instituta za strateška istraživanja Jana Amelina.

Da Rusija tada nije učinila ono što je morala da učini, da se nije zauzela za Južnu Osetiju, gde su većina stanovnika građani Rusije, ova zemlja sada jednostavno ne bi postojala na karti. Da Rusija tada nije donela vrlo tešku, vrlo strogu odluku o uvođenju svojih trupa na teritoriju formalno druge države, sada ne bismo imali Severni Kavkaz u sastavu RF.

U intervjuu za rusku televiziju jedan od lidera gruzijske opozicije Nino Burdžanadze oštro je osudila dejstva Mihaila Saakašvilija 2008. godine.

Nažalost, u Saakašvilijevom okruženju bilo je dugo ljudi, i sada oni postoje, koji su mu davali ne baš najbolje savete, između ostalog po pitanju rusko-gruzijskih odnosa i moguće pobede gruzijske armije u tom ratu. Ovi ljudi su govorili da Rusija ima zarđale tenkove, a mi nove. Na to sam imao vrlo jesnostavan odgovor: možda su zarđali, ali su mnogo veči nego naši. Bilo je ljudi koji su govorili da ćemo za noć pobediti, isto mi je ponovio Saakašvili. Ne znam da li mu je neko obećao ili ne bilo kakvu podršku. Ali mislim da je bilo apsolutno jasno da niko neće ratovati protiv Rusije za Gruziju. I trebalo je učiniti se moguće i nemoguće da se izbegne direktni vojni sukob sa Rusijom.

Ruski i zapadni eksperti ističu da je vojno rešenje kavkaskog konflikta omogućilo Moskvi da bitno ojača svoje pozicije i ugled u regionu. U suštini, na današnji dan Rusija je jedini garant bezbednosti na Kavkazu. Osim toga, za tri poslednje godine ona je idvojila skoro milijardu i po dolara za pomoć Južnoj Osetiji i Abzaziji. Sve to vreme Rusija takođe pokušava da pomogne dvema republikama diplomatski, učestvujući u pregovorima o njihovom priznanju kao suverenih država.