Za sada se ne može jednoznačno govoriti o recesiji

Krah berzi koji je započeo prošle nedelje, ojačan je zbog smanjenja kreditnog rejtinga SAD od strane agencije Standard&Poor’s. Azijske berze u ponedeljak su se zatvorile na minimalnom nivou za poslednju godinu. Japanski Nikkei izgubio je 2,5%, australijski Standard&Poor’s/ASX pao je za čitavih 20%. Mnogi eksperti već govore o početku drugog talasa krize. Stariji savetnik predsednika i glavni ekonomista Zberbanke Ksenija Judaeva ističe: situacija je složena, imak nada u optimistički scenario postoji.

Činilo bi se, posle sporazuma između republikanaca i demokrata svetska tržišta mogla bi da odahnu. Ipak glavni značaj su imali fundamentalni pokazatelji, koji su bukvalno šokirali investitore, ističe Ksenija Judaeva:

Podaci o unutrašnjem bruto proizvodu su između ostalog otvorili oči na to što su u SAD za ove dve godine stvari stajale mnogo gore nego što su svi mislili. Postalo je jasno da se proračun vrednosti akcija vodio polazeći od mnogo veselijih predstava. Tržišta u datom slučaju nisu zvono, to je reakcija na njega. Zvono su bili podaci o unutrašnjem bruto proizvodu. Situacija se pomalo popravila na račun objavljivanja podataka o nezaposlenosti. Oni nisu toliko pesimistički kao što je predviđano.

Svojstvrsni demoklov mač iznad SAD je državni dug, čije smanjenje ne može da se postigne već decenijama. Upravo ovaj faktor uticao je na odluku Standard&Poor’s da smanji kreditni rejting SAD. Ali postoji mnogo ozbiljniji problem: niko ne zna kako da se oporavi američki potrošač, ističe Ksenija Judaeva.

Mislim da u skorije vreme američka ekonomija neće moći da skoči na novi nivo. Nagomilani su dužnički problemi i ne samo u federalnoj vladi. I američki potrošač, koji je pokretao čitavu svetsku ekonomiju, sada nije u stanju to da čini. Jednoznačno za sada se ne može govoriti o recesiji, zato što u negativnu zonu ekonomski rast ipak nije prešao. Vidi se stagnacija, težak proces varenja nagomilanih problema.

Ipak glavna opasnost po svetsku ekonomiju sada nije u SAD, već sa druge strane Atlantika. Dok ne budu rešeni problemi sa zonom evra, kriza je očigledna. Sada je u centru pažnje tržišta Italija, rezimira Ksenija Judaeva.

Italija ima najveći dug. Ipak kada u tekućim uslovima kamate ne bi rasle, zemlja bi mogla dugo sa njim da živi, kao, na primer, Japan. Ona to čini poslednjih 10 godina, i ništa se ne dešava. Sada su skočile kamate za dug, i to može da dovede do realizacije dva scenarija. Prvi je – ako se evropski političari dogovre i stvore bitne fondove za zemlje koje dospevaju u složenu situaciju, i samim tim umire tržišta. A drugi scenario je da kriza dobije samostalni karakter, dug Italije počne naglo da raste, i da njoj bude potrebna restrukturizacija, kao i Grčkoj.

Prošle godine reakcija na krah u Grčkoj bila je zakasnela, i to je imalo skoro fatalne posledice. Što se tiče aktualne situacije, političari se ponovo ograničavaju velikim rečima o ekonomiji i regulisanju, dok se za sada niko ne rešava da preuzme na sebe odgovornost za konkretne korake.