Ruska crkva proslavlja Preobraženje Gospodnje

Ruska pravoslavna crkva proslavlja u petak praznik Preobraženje Gospodnje. Ta svečanost se od davnina smatra jednim od glavnim crkvenih veroučenja, a sam praznik spada u 12 najpoštovanijih među hrišćanima. U Ruskom pravoslavlju, kao i u mnogim drugim pravoslavnim crkvama sveta, dan Preobraženja proslavlja se 19. avgusta.

Izvori praznika Preobraženja Gospodnjeg leže u Svetom Pismu, rekao je u intervjuu za Glas Rusije predstavnik Moskovske patrijaršije sveštenik Georgij Roščin.

Hristos je uzeo tri svoja učenika – Petra, Joana i Jakova na planinu Favor i tamo se preobrazio, pokazavši samim tim svoju božanstvenu prirodu. U znak sećanja na to crkva svake godine proslavlja ovaj događaj. Pošto se Hristos pokazao na gori Favor u belom svetlu, očigledno pokazujući da nije samo sin čovečiji, već i Božji, tog dana se u svim pravoslavnim crkvama bogosluženja obavljaju u belim odorama, koje simbolišu čistotu i neporočnost.

Nekoliko vekova od trenutka nastanka hrišćanstva ovaj praznik su skromno proslavljali samo u Palestini, na čijoj teritoriji se nalazila planina Favor, sada je to sever Izraela. Tek pošto je sveta Jelena u petom veku podigla na planini crkvu u čast Preobraženja, svečanost je postala zajednička za sve crkve istočnog obreda. U katolicizmu praznik je počeo široko da se poštuje tek krajem 15. veka. Istina, danas je to pre simbolično, a ne hronološko tačno sećanje poslednjih dana Isusa Hrista. Jer, ako je verovati Jevanđelju, na planini Bogočovek nije bio u avgustu, već početkom proleća, 40 dana pre svoje smrti i uskrsnuća, nastavlja pravoslavni sveštenik.

Bogosluženje u crkvi zasniva se ne samo na istorijskim događajima, već i na smisaonim stvarima. Pošto znamo da je Bog večan i neizmenjiv, vremenski pojmovi i okviri nisu mu svojstveni. Crkva je bila poput neba za zemlji i otvarajući ljudima vrata ka večnom životu, upravo i pokazuje vanvremenost Carstva Nebeskog.

Još jedno objašnjenje zašto se Preobraženje obeležava u avgustu je sledeće. Uoči Uskrsa, kada se desio taj događaj, hrišćani su započinjali strogipost. Upravo zato u srednjem veku bilo je rešeno da se prenese svečanost za avgust. Sa datumom praznika takođe se desilo pomeranje. Ako se u pravoslavnim crkvama sveta ovaj dan obeležava 19. avgusta, što odgovara 6. avgustu po starom kalendaru, u katoličkoj crkvi Preobraženje je prelazni praznik i obeležava se ili 6. avgusta, ako taj dan pada na nedelju, ili prve nedelje posle tog datuma.

Ne naziva se uzalud u Rusiji taj dan još i Jabučni Spas. Pre revolucijeu Rusiji upravo od toga dana bilo je dozvoljeno da se beru jabuke i jedu, da se njima nude rođaci, susedi, siromašni. Mnogi su verovali da na Preobraženje Gospodnje jabuke postaju magične: ako se pojede tog dana plod, a pre toga zamisli želja, ona će se ostvariti. Na dan Jabučnog Spasa od jutra su u svim kućama pekli kolače od jabuka i kuvali slatko. Ueče su ljudi izlazili u polje, kako bi ispraćali sunce, a sa njim i leto. Jer taj dan se smatrao početkom jeseni.

Tradicionalno praznična bogosluženja tog dana služe se u svim crkvama RPC. A u glavnoj sabornoj crkvi Rusije, moskovskoj crkvi Hrista Spasa, božansku liturgiju služi poglavar RPC patrijarh Kiril.