Руска црква прославља Преображење Господње

Руска православна црква прославља у петак празник Преображење Господње. Та свечаност се од давнина сматра једним од главним црквених вероучења, а сам празник спада у 12 најпоштованијих међу хришћанима. У Руском православљу, као и у многим другим православним црквама света, дан Преображења прославља се 19. августа.

Извори празника Преображења Господњег леже у Светом Писму, рекао је у интервјуу за Глас Русије представник Московске патријаршије свештеник Георгиј Рошчин.

Христос је узео три своја ученика – Петра, Јоана и Јакова на планину Фавор и тамо се преобразио, показавши самим тим своју божанствену природу. У знак сећања на то црква сваке године прославља овај догађај. Пошто се Христос показао на гори Фавор у белом светлу, очигледно показујући да није само син човечији, већ и Божји, тог дана се у свим православним црквама богослужења обављају у белим одорама, које симболишу чистоту и непорочност.

Неколико векова од тренутка настанка хришћанства овај празник су скромно прослављали само у Палестини, на чијој територији се налазила планина Фавор, сада је то север Израела. Тек пошто је света Јелена у петом веку подигла на планини цркву у част Преображења, свечаност је постала заједничка за све цркве источног обреда. У католицизму празник је почео широко да се поштује тек крајем 15. века. Истина, данас је то пре симболично, а не хронолошко тачно сећање последњих дана Исуса Христа. Јер, ако је веровати Јеванђељу, на планини Богочовек није био у августу, већ почетком пролећа, 40 дана пре своје смрти и ускрснућа, наставља православни свештеник.

Богослужење у цркви заснива се не само на историјским догађајима, већ и на смисаоним стварима. Пошто знамо да је Бог вечан и неизмењив, временски појмови и оквири нису му својствени. Црква је била попут неба за земљи и отварајући људима врата ка вечном животу, управо и показује ванвременост Царства Небеског.

Још једно објашњење зашто се Преображење обележава у августу је следеће. Уочи Ускрса, када се десио тај догађај, хришћани су започињали строгипост. Управо зато у средњем веку било је решено да се пренесе свечаност за август. Са датумом празника такође се десило померање. Ако се у православним црквама света овај дан обележава 19. августа, што одговара 6. августу по старом календару, у католичкој цркви Преображење је прелазни празник и обележава се или 6. августа, ако тај дан пада на недељу, или прве недеље после тог датума.

Не назива се узалуд у Русији тај дан још и Јабучни Спас. Пре револуцијеу Русији управо од тога дана било је дозвољено да се беру јабуке и једу, да се њима нуде рођаци, суседи, сиромашни. Многи су веровали да на Преображење Господње јабуке постају магичне: ако се поједе тог дана плод, а пре тога замисли жеља, она ће се остварити. На дан Јабучног Спаса од јутра су у свим кућама пекли колаче од јабука и кували слатко. Уече су људи излазили у поље, како би испраћали сунце, а са њим и лето. Јер тај дан се сматрао почетком јесени.

Традиционално празнична богослужења тог дана служе се у свим црквама РПЦ. А у главној саборној цркви Русије, московској цркви Христа Спаса, божанску литургију служи поглавар РПЦ патријарх Кирил.