Danas svako menja svet

Stvaranje demokratskih institucija u multietničkim društvima – ovim pitanjima je na Svetskom političkom forumu u Jaroslavlju posvećena posebna sekcija. Rusko iskustvo ovde zauzima posebno mesto. Jer, upravo Rusija predstavlja državu u čiji sastav ulaze mnogi etnosi i nekoliko kulturnih i religioznih civilizacija.

Učesnici u diskusiji su govorili i o iskustvu drugih zemalja. Danas na svetskoj karti ima mnogo multietničkih država – Indija, SAD, Brazil. Kao i na sekciji „Bogati i siromašni: gde je pravednost?“, ni na sekciji „Demokratske institucije u multietničkim društvima“ nije bilo dovoljno vremena za razmatranje. Ovo je počinjući svoj nastup, istakao direktor ruskih i azijatskih programa vašingtonskog Istituta za svetsku bezbednost Nikolaj Zlobin.

Pre svega, treba uzeti u obzir da tradicionalna država s izvesnim skupom funkcija postepeno gubi svoje pozicije. Danas glavnu ulogu počinje da igra globalna ekonomija. I drugi pojmovi postepeno odumiru, istakao je Nikolaj Zlobin:

Ne shvatam baš najbolje šta u savremenim uslovima znači državljanstvo, šta ovaj pojam označava u uslovima otvorenosti i globalizacije. Ne shvatam najbolje kako je država u stanju da obezbedi građansku lojalnost, recimo, svoje vojske. Ne shvatam baš najbolje šta znači nacionalni finansijski sistem ili nacionalni sistem medija. U savremenim uslovima tradicionalna država nije u stanju da rešava probleme izolovano. Države u tradicionalnom shvatanju više nema i nikad je neće biti.

Po njegovom mišljenju, podjednako je važan i drugi problem: velike države postepeno gube svoj vodeći položaj. Prolazi vreme velikih zemalja, a u prvi plan izlaze srednji i mali narodi.

Direktor ruskog Instituta za etnologiju i antropologiju „Mikluho-Maklaj“, akademik Valerije Tiškov predložio je da se uvede red u terminologiji. Pre svega, to se tiče pojma koji je danas vrlo važan, a to je kulturna raznovrsnost.

Ranije je kulturna raznovrsnost shvatana kao postojanje mnogih monokultura, kulturnih jedinica. One su nazivane na različite načine. Ovaj fenomen se ovaploćivao kako na nivou nacionalnih država, tako i unutar država. Novo shvatanje, koje se danas rađa, osim svega gore rečenog donosi i činjenicu da kulturna složenost prodire kako na nivo kolektivnih zajednica, tako i na nivo individue.

Valerije Tiškov ističe još jedan zadatak – shvatanje etničkih zajednica. Zajednica se ne odlikuje time što jedna zemlja ima mnogo naroda, a druga jedan. Glavno je koji značaj se u društvu pridaje faktoru etničke individualnosti. O tome da zajednica doživljava ozbiljne promene, generalni direktor UNESKO Irina Bokova govorila je u kontekstu koegzistencije kultura.

Mislim da je danas kulturni nivo u svetu preterano nizak. Sad više nije dovoljno jednostavno reći – tolerantni smo prema nečemu ili prema nekome. Tako smo govorili ranije, zato što smo bili tolerantni prema nečem apstraktnom, što nije živelo u našem komšiluku. I to smo tolerisali, to je bio lak zadatak. Danas je sve mnogo složenije, zato što se ne radi o takvoj tolerantnosti, da ja eto nešto tolerišem, pošto to sa mnom nema nikakve veze. Danas čovek već treba da se zamisli kako da se ophodi prema kulturnim razlikama i kako da živi s njima, kako da se ljudi međusobno ophode, kako da nađu dodirne tačke, zajedničko tle, na kojem se može sagraditi zgodna komunikacija. I sigurna sam da je to veoma važno.

Učesnici u diskusiji ističu: čovek je postao multikulturalan sam po sebi. Rađa se u jednoj zemlji. Zatim se u toku celog života seli, upija vrednosti drugih kultura. Na kraju se svet menja na naše oči – i to treba imati u vidu prilikom stvaranja demokratskih institucija.