Данас свако мења свет

Стварање демократских институција у мултиетничким друштвима – овим питањима је на Светском политичком форуму у Јарослављу посвећена посебна секција. Руско искуство овде заузима посебно место. Јер, управо Русија представља државу у чији састав улазе многи етноси и неколико културних и религиозних цивилизација.

Учесници у дискусији су говорили и о искуству других земаља. Данас на светској карти има много мултиетничких држава – Индија, САД, Бразил. Као и на секцији „Богати и сиромашни: где је праведност?“, ни на секцији „Демократске институције у мултиетничким друштвима“ није било довољно времена за разматрање. Ово је почињући свој наступ, истакао директор руских и азијатских програма вашингтонског Иститута за светску безбедност Николај Злобин.

Пре свега, треба узети у обзир да традиционална држава с извесним скупом функција постепено губи своје позиције. Данас главну улогу почиње да игра глобална економија. И други појмови постепено одумиру, истакао је Николај Злобин:

Не схватам баш најбоље шта у савременим условима значи држављанство, шта овај појам означава у условима отворености и глобализације. Не схватам најбоље како је држава у стању да обезбеди грађанску лојалност, рецимо, своје војске. Не схватам баш најбоље шта значи национални финансијски систем или национални систем медија. У савременим условима традиционална држава није у стању да решава проблеме изоловано. Државе у традиционалном схватању више нема и никад је неће бити.

По његовом мишљењу, подједнако је важан и други проблем: велике државе постепено губе свој водећи положај. Пролази време великих земаља, а у први план излазе средњи и мали народи.

Директор руског Института за етнологију и антропологију „Миклухо-Маклај“, академик Валерије Тишков предложио је да се уведе ред у терминологији. Пре свега, то се тиче појма који је данас врло важан, а то је културна разноврсност.

Раније је културна разноврсност схватана као постојање многих монокултура, културних јединица. Оне су називане на различите начине. Овај феномен се оваплоћивао како на нивоу националних држава, тако и унутар држава. Ново схватање, које се данас рађа, осим свега горе реченог доноси и чињеницу да културна сложеност продире како на ниво колективних заједница, тако и на ниво индивидуе.

Валерије Тишков истиче још један задатак – схватање етничких заједница. Заједница се не одликује тиме што једна земља има много народа, а друга један. Главно је који значај се у друштву придаје фактору етничке индивидуалности. О томе да заједница доживљава озбиљне промене, генерални директор УНЕСКО Ирина Бокова говорила је у контексту коегзистенције култура.

Мислим да је данас културни ниво у свету претерано низак. Сад више није довољно једноставно рећи – толерантни смо према нечему или према некоме. Тако смо говорили раније, зато што смо били толерантни према нечем апстрактном, што није живело у нашем комшилуку. И то смо толерисали, то је био лак задатак. Данас је све много сложеније, зато што се не ради о таквој толерантности, да ја ето нешто толеришем, пошто то са мном нема никакве везе. Данас човек већ треба да се замисли како да се опходи према културним разликама и како да живи с њима, како да се људи међусобно опходе, како да нађу додирне тачке, заједничко тле, на којем се може саградити згодна комуникација. И сигурна сам да је то веома важно.

Учесници у дискусији истичу: човек је постао мултикултуралан сам по себи. Рађа се у једној земљи. Затим се у току целог живота сели, упија вредности других култура. На крају се свет мења на наше очи – и то треба имати у виду приликом стварања демократских институција.