Rusija se izbavlja od tranzitne zavisnosti

Otvaranje prve linije gasovoda „Severni tok“, koji je direktno spojio Rusiju i Zapadnu Evropu lišava Ukrajinu ekskluzivnog prava glavnog prenosnika ruskog gasa. Spor o gasu, koji je Kijev započeo s Moskvom gubi svoju aktuelnost. Bez obzira na dovijanja ukrajinskih vlasti, koje su postavile za cilj da izdejstvuju neosnovano sniženje cena ruskog goriva u interesu same Ukrajine je da umeri svoj žar i da pristane na kompromise, ističu stručnjaci.

Prvi krak „Severnog toka“, koji je položen po dnu Baltičkog mora u prvo vreme je u stanju da propusti 27,5 milijardi kubnih metara gasa. U transnacionalnom megaprojektu učestvuju najveći zapadni koncerni. I to je razumljivo. Po prognozama, potreba za gasom u Evropi će stalno rasti i potrošači, isto kao i njihov glavni isporučilac – Rusija, ulažu maksimum napora kako bi se osigurali od mogućnosti ucene i prekida krivicom zemalja-prenosnika, pre svega Ukrajine.

Puštanje u pogon „Severnog toka“ podudarilo se s kampanjom, koju je započeo Kijev, a koja je usmerena na dobijanje još jednih u nizu olakšica od Rusije. Podsetićemo da ukrajinske vlasti prete da će višestruko smanjiti narudžbine gasa uz kršenje važećeg međuvladinog sporazuma, da će reorganizovati Naftagas Ukrajine, koji uvozi gas iz Rusije i podneti tužbu Stokholmskom arbitražnom sudu. Ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski je izjavio da bi Evropska komisija mogla da izvrši reviziju rusko-ukrajinskih dogovora u oblasti gasa. U ruskom MIP su nedvosmisleno odgovorili: dogovorima Rusije i Ukrajine o gasu nije potrebna „spoljna intervencija“, neosnovano je dovoditi ih u sumnju.

U međuvremenu Kijev je, slikovito govoreći, „pobrkao lončiće“. Dok je prošle nedelje premijer Nikolaj Azarov izjavljivao da zbog reorganizacije Naftagasa ugovor treba da bude ponovo razmotren, sad kaže da ga navodno treba realizovati. A kako bi drugačije i bilo ako je u tekstu ugovora crno na belo zapisano: u slučaju reorganizacije ukrajinske kompanije ugovorne obaveze prelaze na njene pravne sledbenike. A insistiranje Kijeva na navodno „robovlasničkim“ uslovima je potpuno neosnovano, smatra čelnik Gasproma Aleksej Miler.

Stvara se utisak da predsednika Ukrajine neko dovodi u zabludu u pogledu stopa i tarifa za tranzit ruskog gasa preko teritorije Ukrajine i cena za njegovu isporuku za ukrajinske potrošače. Tranzitne stope za ruski gas u Ukrajini su mnogo veće od stopa u zemljama kao što su Nemačka, Poljska, Češka i Slovačka. Takođe ću istaći da je cena gasa za Ukrajinu niža nego za Poljsku, Mađarsku, Tursku i Rumuniju.

Miler dodaje da je ukrajinska cena goriva uporediva s nemačkog i pored toga što Gasprom u Nemačkoj poseduje udeo u magistralnim gasovodima. „Ničeg sličnog nema u Ukrajini,“ ističe prvi čovek ruske kompanije.

Jasno je da Kijev pokušava da izdejstvuje popust uoči grejne sezone. Za vlasti je političko samoubistvo da u ovom periodu ostanu bez goriva. Međutim, načini za ostvarivanje ovog cilja nisu najprivlačniji. Tim pre što je Moskva više puta nudila kompromise.

Na primer, integracioni popust za gas prilikom potpunog stupanja u Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana. Ili smanjenje cena u slučaju slivanja Naftagasa i Gasproma. Ukrajinske vlasti uporno odbacuju ove predloge. Umesto toga smišljaju nove načine da „izvrše pritisak“ na Moskvu, koristeći tradicionalnu retoriku o rusko-ukrajinskom strateškom partnerstvu. Ili žele da izvuku korist od uvoza ruskih sirovina koristeći tranzitni položaj zemlje.

Zapadni stručnjaci smatraju da su šanse Ukrajine da raskine dogovore o gasu s Rusijom u okviru pravnog polja krajnje male. Ako se to desi, autoritet Kijeva u Evropi biće poljuljan još više, ako se ima u vidu da su vodeći evropski političari već izjavili: „gasni proces“ vezan za bivšu premijerku Juliju Timošenko otežaće ulazak Ukrajine u EU.