Русија се избавља од транзитне зависности

Отварање прве линије гасовода „Северни ток“, који је директно спојио Русију и Западну Европу лишава Украјину ексклузивног права главног преносника руског гаса. Спор о гасу, који је Кијев започео с Москвом губи своју актуелност. Без обзира на довијања украјинских власти, које су поставиле за циљ да издејствују неосновано снижење цена руског горива у интересу саме Украјине је да умери свој жар и да пристане на компромисе, истичу стручњаци.

Први крак „Северног тока“, који је положен по дну Балтичког мора у прво време је у стању да пропусти 27,5 милијарди кубних метара гаса. У транснационалном мегапројекту учествују највећи западни концерни. И то је разумљиво. По прогнозама, потреба за гасом у Европи ће стално расти и потрошачи, исто као и њихов главни испоручилац – Русија, улажу максимум напора како би се осигурали од могућности уцене и прекида кривицом земаља-преносника, пре свега Украјине.

Пуштање у погон „Северног тока“ подударило се с кампањом, коју је започео Кијев, а која је усмерена на добијање још једних у низу олакшица од Русије. Подсетићемо да украјинске власти прете да ће вишеструко смањити наруџбине гаса уз кршење важећег међувладиног споразума, да ће реорганизовати Нафтагас Украјине, који увози гас из Русије и поднети тужбу Стокхолмском арбитражном суду. Министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски је изјавио да би Европска комисија могла да изврши ревизију руско-украјинских договора у области гаса. У руском МИП су недвосмислено одговорили: договорима Русије и Украјине о гасу није потребна „спољна интервенција“, неосновано је доводити их у сумњу.

У међувремену Кијев је, сликовито говорећи, „побркао лончиће“. Док је прошле недеље премијер Николај Азаров изјављивао да због реорганизације Нафтагаса уговор треба да буде поново размотрен, сад каже да га наводно треба реализовати. А како би другачије и било ако је у тексту уговора црно на бело записано: у случају реорганизације украјинске компаније уговорне обавезе прелазе на њене правне следбенике. А инсистирање Кијева на наводно „робовласничким“ условима је потпуно неосновано, сматра челник Гаспрома Алексеј Милер.

Ствара се утисак да председника Украјине неко доводи у заблуду у погледу стопа и тарифа за транзит руског гаса преко територије Украјине и цена за његову испоруку за украјинске потрошаче. Транзитне стопе за руски гас у Украјини су много веће од стопа у земљама као што су Немачка, Пољска, Чешка и Словачка. Такође ћу истаћи да је цена гаса за Украјину нижа него за Пољску, Мађарску, Турску и Румунију.

Милер додаје да је украјинска цена горива упоредива с немачког и поред тога што Гаспром у Немачкој поседује удео у магистралним гасоводима. „Ничег сличног нема у Украјини,“ истиче први човек руске компаније.

Јасно је да Кијев покушава да издејствује попуст уочи грејне сезоне. За власти је политичко самоубиство да у овом периоду остану без горива. Међутим, начини за остваривање овог циља нису најпривлачнији. Тим пре што је Москва више пута нудила компромисе.

На пример, интеграциони попуст за гас приликом потпуног ступања у Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана. Или смањење цена у случају сливања Нафтагаса и Гаспрома. Украјинске власти упорно одбацују ове предлоге. Уместо тога смишљају нове начине да „изврше притисак“ на Москву, користећи традиционалну реторику о руско-украјинском стратешком партнерству. Или желе да извуку корист од увоза руских сировина користећи транзитни положај земље.

Западни стручњаци сматрају да су шансе Украјине да раскине договоре о гасу с Русијом у оквиру правног поља крајње мале. Ако се то деси, ауторитет Кијева у Европи биће пољуљан још више, ако се има у виду да су водећи европски политичари већ изјавили: „гасни процес“ везан за бившу премијерку Јулију Тимошенко отежаће улазак Украјине у ЕУ.