Svi ugovori za gas sa Ukrajinom moraju biti ispunjeni

 Dmitrij Medvedev je odgovorio na pitanja novinara Euronjuzu okviru Svetskog političkog foruma u Jaroslavlju. Predsednik je ispričao o problemima multikulturalizma, rusko-ukrajinskim odnosima i o politici Rusije po pitanju Sirije.

-         Gospodine predsedniče, nalazimo se u Jaroslavlju, gde se po treći put održava Svetski ekonomski forum. Glavna tema ove godine je problem multikulturalizma. Zašto smatrate da je taj problem tako aktuelan dana?

Dmitrij Medvedev: Upravo zato što je zaista aktuelan. Problem uzajamnih odnosa različitih etnosa, onih koji dolaze na rad u evropske države i domaćeg stanovništva je zaoštren praktično u svim evropskim zemljama. Ti problemi postoje i u Ruskoj Federacii. Upravo zato sam smatrao da je pravilno da se pokrene to pitanje među ekspertima i političarima.

U poslednjih nekoliko meseci je mnogo rečeno i napisano na tu temu. Većina političara govori o krizi multikulturalizma, o tome da je vreme pokazalo da je multikulturalizam nemoguć. Rusija je veoma komplikovana država u etničkom planu, država sa velikim brojem naroda i konfesija. Za nas to nije pitanje imigranata, koji se pojavljuju u svakoj državi. To je pitanje harmonije, koja se stvarala vekovima i koju smo mogili, kako nam se nekad činilo, da podignemo na principijelno novi nivo.

U sovjetska vremena, podsetiću, koristio se termin „jedina zajednica – sovjetski narod“. U mnogome se ispostavilo da je to samo teorija. Ali to ne znači da mi moramo da se udaljujemo od problema i od ideje. Mi zaista moramo da stvorimo društvo unutrašnje harmonije, u kojem su ljudi tolerantni i poštuju tradicije, koje čine osnovu ovog ili onog etnosa. Bez ogleda gde – u centru Rusije, na Kavkazu, na Dalekom Istoku – svuda žive ruski državljani, koji imaju ista prava i obaveze. Zato je ta tema za nas važna.

Ali problema ima i u Evropi. I čini mi se da treba razmeniti iskustvo po takvim teoretskim prilazima rešavanju problema.

-         Dolazi zima i konflikt između Rusije i Ukrajine oko gasa ponovo iskrsava.

Dmitrij Medvedev: Konflikt još nije iskrsao, on...

-         On je u pripremi.

Dmitrij Medvedev: Ima mnogo načina, kako može da se pretvori u komplikovanu situaciju.

-         Može li zbog toga biti problema sa isporukama gasa u Evropu?

Dmitrij Medvedev: Znate, ja se nadam da je iskustvo poslednjih godina naučilo naše bliske partnere i prijatelje da se ne sme minirati postojeća dogovorna baza, čak i kada im se ne dopada. Kad naši partneri, predsednik Ukrajine, premijer Ukrajine kažu: „Ovaj ugovor nije dobar, đavo ga je napravio, i mi ga se nećemo pridržavati“ – čujte, to se nikako ne sme! Svi ugovori, sve dok sud ne dokaže obratno ili strane od njega ne odustanu, moraju da se izvršavaju. I nadam se da će naši partneri, naši ukrajinski prijatelji strogo poštovati okvire dogovora sklopljenog 2009.godine. Što se tiče budućnosti, više puta sam govorio da smo mi i naše ukrajinske kolege spremni da razmotrimo različite sheme saradnje: i napredne, osnovane na integraciji, osnovane na ulasku Ukrajine u Carinski savez. Oni kažu da im STO smeta da budu u Carinskom savezu, što zvuči čudno. Zašto za nas STO nije smetnja, a za njih jeste. Ali to su njihove unutrašnje ocene okolnosti. Ako mi o tim pitanjima možemo da se dogovorimo, naravno da ćemo razmotriti mogućnost promene saradnje. Ali saradnja u gasnom pitanju ima svoje formule univerzalnog karaktera. I tiče se ne samo Ukrajine, već i drugih zemalja. Reči „plaćamo više od drugih zemalja“ nemaju nikakvu osnovu. To je čista propaganda. Ukrajina plaća po istoj formuli kao i druge evropske države.

Cene su visoke, to je tako, ali mogu biti i niske, i to je onda problem za izvonika. Zato, nadam se, da će ukrajinski potrošači gasa ispunjavati ugovor, a o parametrima za buduću saradnju ćemo se već dogovoriti.

-         Ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe je u vreme svoje posete Moskvi, ako sam tačno razumeo, obratio Rusiji sa predlogom da podrži sankcije EU prema Siriji. Kakva je politika Rusije u tom planu?

Dmitrij Medvedev: Ja sam zaista razmotrio tu temu sa gospodinom Žipe, i sa ministrom odbrane Francuske, i sa svojim kolegama. Radi se o tome da nismo baš zadovoljni kako se izvršavala rezolucija 1973. Sada je to stvar prošlosit, jer se situacija u Libiji principijelno promenila. Pa ipak mi smatramo da je mandat rezolucije 1973 bio prekoračen. Mi nikako ne bismo želeli da se to dogodi i u Siriji. Da, vidimo probleme u Siriji, vidimo neproporcionalnu primenu snage, i veliki broj žrtava. Nama to ne odgovara. Više puta sam govorio u razgovorima sa predsednikom Bašarom Asadom, sasvim nedavno sa poslao zamenika ministra spoljnih poslova kod njega da još jednom naglasi naš stav po tom pitanju. Ali smatram da rezolucije koje donosimo da bi poslali strog „mesidž“, kako se kaže, rukvodstvu Sirije moraju biti adresovane dvema stranama, zato što steriliteta nema. Oni koji istupaju protiv vlade nisu samo pristalice rafinirane evropske demokratije, to su veoma različiti ljudi. Neki od njih su ekstremisti, za neke se može reći i da su teroristi. Zato ne treba idealizirati situaciju, ali mora se krenuti od balansa snaga i interesa. Spremni smo da podržimo različite prilaze, ali oni ne smeju biti osnovani na jednostranu osudu akcija vlade i predsednika Asada. Oni moraju biti signal za sve strane: sesti za pregovarački sto, dogovoriti se i prekinuti krvoproliće. Rusija je za to zainteresovana kao veliki prijatelj Sirije – zemlje sa kojom imamo mnoge ekonomske i političke kontakte. Tako da će se i dalje tražiti izlaz iz nastale situacije.