Сви уговори за гас са Украјином морају бити испуњени

 Дмитриј Медведев је одговорио на питања новинара Еуроњузу оквиру Светског политичког форума у Јарослављу. Председник је испричао о проблемима мултикултурализма, руско-украјинским односима и о политици Русије по питању Сирије.

-         Господине председниче, налазимо се у Јарослављу, где се по трећи пут одржава Светски економски форум. Главна тема ове године је проблем мултикултурализма. Зашто сматрате да је тај проблем тако актуелан дана?

Дмитриј Медведев: Управо зато што је заиста актуелан. Проблем узајамних односа различитих етноса, оних који долазе на рад у европске државе и домаћег становништва је заоштрен практично у свим европским земљама. Ти проблеми постоје и у Руској Федерации. Управо зато сам сматрао да је правилно да се покрене то питање међу експертима и политичарима.

У последњих неколико месеци је много речено и написано на ту тему. Већина политичара говори о кризи мултикултурализма, о томе да је време показало да је мултикултурализам немогућ. Русија је веома компликована држава у етничком плану, држава са великим бројем народа и конфесија. За нас то није питање имиграната, који се појављују у свакој држави. То је питање хармоније, која се стварала вековима и коју смо могили, како нам се некад чинило, да подигнемо на принципијелно нови ниво.

У совјетска времена, подсетићу, користио се термин „једина заједница – совјетски народ“. У многоме се испоставило да је то само теорија. Али то не значи да ми морамо да се удаљујемо од проблема и од идеје. Ми заиста морамо да створимо друштво унутрашње хармоније, у којем су људи толерантни и поштују традиције, које чине основу овог или оног етноса. Без огледа где – у центру Русије, на Кавказу, на Далеком Истоку – свуда живе руски држављани, који имају иста права и обавезе. Зато је та тема за нас важна.

Али проблема има и у Европи. И чини ми се да треба разменити искуство по таквим теоретским прилазима решавању проблема.

-         Долази зима и конфликт између Русије и Украјине око гаса поново искрсава.

Дмитриј Медведев: Конфликт још није искрсао, он...

-         Он је у припреми.

Дмитриј Медведев: Има много начина, како може да се претвори у компликовану ситуацију.

-         Може ли због тога бити проблема са испорукама гаса у Европу?

Дмитриј Медведев: Знате, ја се надам да је искуство последњих година научило наше блиске партнере и пријатеље да се не сме минирати постојећа договорна база, чак и када им се не допада. Кад наши партнери, председник Украјине, премијер Украјине кажу: „Овај уговор није добар, ђаво га је направио, и ми га се нећемо придржавати“ – чујте, то се никако не сме! Сви уговори, све док суд не докаже обратно или стране од њега не одустану, морају да се извршавају. И надам се да ће наши партнери, наши украјински пријатељи строго поштовати оквире договора склопљеног 2009.године. Што се тиче будућности, више пута сам говорио да смо ми и наше украјинске колеге спремни да размотримо различите схеме сарадње: и напредне, основане на интеграцији, основане на уласку Украјине у Царински савез. Они кажу да им СТО смета да буду у Царинском савезу, што звучи чудно. Зашто за нас СТО није сметња, а за њих јесте. Али то су њихове унутрашње оцене околности. Ако ми о тим питањима можемо да се договоримо, наравно да ћемо размотрити могућност промене сарадње. Али сарадња у гасном питању има своје формуле универзалног карактера. И тиче се не само Украјине, већ и других земаља. Речи „плаћамо више од других земаља“ немају никакву основу. То је чиста пропаганда. Украјина плаћа по истој формули као и друге европске државе.

Цене су високе, то је тако, али могу бити и ниске, и то је онда проблем за извоника. Зато, надам се, да ће украјински потрошачи гаса испуњавати уговор, а о параметрима за будућу сарадњу ћемо се већ договорити.

-         Министар спољних послова Француске Ален Жипе је у време своје посете Москви, ако сам тачно разумео, обратио Русији са предлогом да подржи санкције ЕУ према Сирији. Каква је политика Русије у том плану?

Дмитриј Медведев: Ја сам заиста размотрио ту тему са господином Жипе, и са министром одбране Француске, и са својим колегама. Ради се о томе да нисмо баш задовољни како се извршавала резолуција 1973. Сада је то ствар прошлосит, јер се ситуација у Либији принципијелно променила. Па ипак ми сматрамо да је мандат резолуције 1973 био прекорачен. Ми никако не бисмо желели да се то догоди и у Сирији. Да, видимо проблеме у Сирији, видимо непропорционалну примену снаге, и велики број жртава. Нама то не одговара. Више пута сам говорио у разговорима са председником Башаром Асадом, сасвим недавно са послао заменика министра спољних послова код њега да још једном нагласи наш став по том питању. Али сматрам да резолуције које доносимо да би послали строг „месиџ“, како се каже, рукводству Сирије морају бити адресоване двема странама, зато што стерилитета нема. Они који иступају против владе нису само присталице рафиниране европске демократије, то су веома различити људи. Неки од њих су екстремисти, за неке се може рећи и да су терористи. Зато не треба идеализирати ситуацију, али мора се кренути од баланса снага и интереса. Спремни смо да подржимо различите прилазе, али они не смеју бити основани на једнострану осуду акција владе и председника Асада. Они морају бити сигнал за све стране: сести за преговарачки сто, договорити се и прекинути крвопролиће. Русија је за то заинтересована као велики пријатељ Сирије – земље са којом имамо многе економске и политичке контакте. Тако да ће се и даље тражити излаз из настале ситуације.