Pretres kancelarija Gasproma u Evropi – kompanija spremna da brani svoje interese

Ckandal oko neočekivanog pretresa u kancelarijama koncerna Gasprom i njegovim kćerinskim kompanijama izbija na vladin nivo. Poseta kontrolora Evropske komisije predstavništvima ruskog gasnog monopoliste prvo je mogla da se nazove rutinskim događajem. Ali zatim sa komentarima, pri tome ne uvek prijateljskim, istupili su lideri zemalja Starog Sveta i same Evropske komisije. Postaje sve očiglednije – reč je o ciljanom pritisku na rusku gasnu kompaniju.

Da podsetimo, prošle nedelje u ofise Gasproma u zemljama Centralne i Istočne Evrope pojavili su se predstavnici Evropske komisije da vrše pretres. Ispostavilo se da oni sumnjiče rusku kompaniju za cenovnu zaveru i zloupotrebu položaja na tržištu. Za to preti kazna do 10% godišnjeg prometa kompanije. Kasnije se saznalo da su jedan od inicijatora provere bile vlasti Litvanije koje su uputile žalbu Evropskoj komisiji. I može da se ne sumnja, evropski činovnici su bez odlaganja počeli da dejstvuju.

U datom slučaju postavlja se pitanje: da li Evropsku komisiju pokreće samo želja da ispoštuje sve norme evropskih zakona? Možda je sve mnogo jednostavnije i običnije? I odgovori leže na površini.

U poslednje vreme EU je započela mal te ne masovni napad na Gasrpom i njegove projekte. U Briselu odbijaju da pruže olakšice projektu Južni tok i na sve načine pokušavaju da ometu njegovu realizaciju. Evropska komisija je tužila 18 zemalja zbog nepoštovanje zahteva Trećeg energetskog paketa. Suština je sledeća – vadite, gradite, transportujte, a mi ćemo prodavati. I još. Plašeći evropljane apsolutno virtualnom aveti Gasrpoma i Moskve, činovnici EU pokušavaju da proguraju sopstveni projekat – Nabuko, čija je ekonomska opravdanost pod znakom pitanja. Komentar člana Nemačkog saveta za spoljnu politiku Aleksandra Rara.

Nabuko je vrlo složeni gasovod, on treba da pređe preko vrlo složenih teritorija, gde postoje etnički konflikti. Pri tome povodom Nabuka niko ne zna ko će zaista puniti ovaj gasovod gasom. Ipak EU razmatra to kao politički projekat i svim političkim snagama i pritiskom će se za njega zalagati. Prvi put za mnoge decenije i posebno u poslednjih 20 godian EU soeća da je u svom razvoju dostigla neke granice. Para nema, jedinstva u EU povodom vrlo važnih pitanja takođe nema. EU se pre brani nego što napada.

Ali problem je u samoj postavci pitanja – Brisel pokšava Gasprom i Moskvu uopšte da predstavi kao protivnika sa kojim treba biti na oprezu. Dok Rusija pokušava da izgradi partnerske odnose pod tržišnim uslovima. I primera za takvu uspešnu saradnju ima mnogo. Koliko vredi samo gasovod Nord Strim, koji je zvanično biti pušten u rad 8. novembra. Ali Evropa pod pritiskom antiruskih snaga ne želi konstruktivni dijalog, govori šef Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.

Gasrpom, posebno kod istočnoevropskih političara, prihvata se kao Rusija. I zato su slična istupanja određen politički stav, usmeren protiv naše države, a ne protiv Gasrpoma kao privatne kompanije. Jer takav stav se ne pojavljuje u pogledu naftnih kompanija ili onih kompanija koje isporučuju metal. Tačnije u datom slučaju to je politički stav vezan sa neodobravanjem politike Rusije i nekim sećanjima na staru sovjetsku prošlost koja ne da mira.

Danas je Evropa dobila krajnje neprijatni signal za nju. Vladimir Putin je poručio da se uskoro daju predlozi za razvoj saradnje sa zemljama Azijsko-tihookenskog regiona. Po mišljenju predsednika Gasproma Alekseja Milera, obimi ruskog gasa koje kompanija realizuje u Azijsko-tihookeanskom regionu u srednjoročnoj perspektivi mogu da se približe obimima isporuka na evropsko tržište. I tada će se dogoditi najmračnija prognoza analitičara: posvađavši se sa Rusijom, EU jednostavno će ostati bez gasa, dok će Moskva preorijentisati isporuke sa Zapada na Istok. Mišljenje direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantina Simonova.

Sada je situacija na tržištu mnogo manje blagonaklona kupcu, gas će postajati sve traženija roba u Evropi. Konkurencija će se samo uvećavati. Što je možda i osnovni razlog ove histerije koju vidimo, nažalost, sada u odnosima sa EU. Zato što je politika EU u oblasti energetike dobra kada je na ulasku u sistem vrlo mnogo gasa i proizvođači gasa konkurišu za tržište. A kada gasa nedostaje na ulasku, vaša politika ne radi. Danas se to i dešava, što izaziva takvu emocionalnu i po meni apsurdnu reakciju. EU shvata da njena politika ne radi, ali umesto da je promeni, ona počinje da se bori protiv vodećih isporučilaca. To nije dobro.

Da li slučajno ili ne, ali krajem prošle nedelje od jednog od ugovora sa Gaspromom je odustala Turska. Tamo je uzrok, istina, prost – strane se nisu dogovorile o ceni. Ali mnogi eksperti smatraju da su pritisak na Gapsrom u Evropi i nepopustljivost Ankare karike istog lanca.