Претрес канцеларија Гаспрома у Европи – компаниja спремна да брани своје интересе

Cкандал око неочекиваног претреса у канцеларијама концерна Гаспром и његовим кћеринским компанијама избија на владин ниво. Посета контролора Европске комисије представништвима руског гасног монополисте прво је могла да се назове рутинским догађајем. Али затим са коментарима, при томе не увек пријатељским, иступили су лидери земаља Старог Света и саме Европске комисије. Постаје све очигледније – реч је о циљаном притиску на руску гасну компанију.

Да подсетимо, прошле недеље у офисе Гаспрома у земљама Централне и Источне Европе појавили су се представници Европске комисије да врше претрес. Испоставило се да они сумњиче руску компанију за ценовну заверу и злоупотребу положаја на тржишту. За то прети казна до 10% годишњег промета компаније. Касније се сазнало да су један од иницијатора провере биле власти Литваније које су упутиле жалбу Европској комисији. И може да се не сумња, европски чиновници су без одлагања почели да дејствују.

У датом случају поставља се питање: да ли Европску комисију покреће само жеља да испоштује све норме европских закона? Можда је све много једноставније и обичније? И одговори леже на површини.

У последње време ЕУ је започела мал те не масовни напад на Гасрпом и његове пројекте. У Бриселу одбијају да пруже олакшице пројекту Јужни ток и на све начине покушавају да омету његову реализацију. Европска комисија је тужила 18 земаља због непоштовање захтева Трећег енергетског пакета. Суштина је следећа – вадите, градите, транспортујте, а ми ћемо продавати. И још. Плашећи европљане апсолутно виртуалном авети Гасрпома и Москве, чиновници ЕУ покушавају да прогурају сопствени пројекат – Набуко, чија је економска оправданост под знаком питања. Коментар члана Немачког савета за спољну политику Александра Рара.

Набуко је врло сложени гасовод, он треба да пређе преко врло сложених територија, где постоје етнички конфликти. При томе поводом Набука нико не зна ко ће заиста пунити овај гасовод гасом. Ипак ЕУ разматра то као политички пројекат и свим политичким снагама и притиском ће се за њега залагати. Први пут за многе деценије и посебно у последњих 20 годиан ЕУ соећа да је у свом развоју достигла неке границе. Пара нема, јединства у ЕУ поводом врло важних питања такође нема. ЕУ се пре брани него што напада.

Али проблем је у самој поставци питања – Брисел покшава Гаспром и Москву уопште да представи као противника са којим треба бити на опрезу. Док Русија покушава да изгради партнерске односе под тржишним условима. И примера за такву успешну сарадњу има много. Колико вреди само гасовод Норд Стрим, који је званично бити пуштен у рад 8. новембра. Али Европа под притиском антируских снага не жели конструктивни дијалог, говори шеф Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.

Гасрпом, посебно код источноевропских политичара, прихвата се као Русија. И зато су слична иступања одређен политички став, усмерен против наше државе, а не против Гасрпома као приватне компаније. Јер такав став се не појављује у погледу нафтних компанија или оних компанија које испоручују метал. Тачније у датом случају то је политички став везан са неодобравањем политике Русије и неким сећањима на стару совјетску прошлост која не да мира.

Данас је Европа добила крајње непријатни сигнал за њу. Владимир Путин је поручио да се ускоро дају предлози за развој сарадње са земљама Азијско-тихоокенског региона. По мишљењу председника Гаспрома Алексеја Милера, обими руског гаса које компанија реализује у Азијско-тихоокеанском региону у средњорочној перспективи могу да се приближе обимима испорука на европско тржиште. И тада ће се догодити најмрачнија прогноза аналитичара: посвађавши се са Русијом, ЕУ једноставно ће остати без гаса, док ће Москва преоријентисати испоруке са Запада на Исток. Мишљење директора Фонда за националну енергетску безбедност Константина Симонова.

Сада је ситуација на тржишту много мање благонаклона купцу, гас ће постајати све траженија роба у Европи. Конкуренција ће се само увећавати. Што је можда и основни разлог ове хистерије коју видимо, нажалост, сада у односима са ЕУ. Зато што је политика ЕУ у области енергетике добра када је на уласку у систем врло много гаса и произвођачи гаса конкуришу за тржиште. А када гаса недостаје на уласку, ваша политика не ради. Данас се то и дешава, што изазива такву емоционалну и по мени апсурдну реакцију. ЕУ схвата да њена политика не ради, али уместо да је промени, она почиње да се бори против водећих испоручилаца. То није добро.

Да ли случајно или не, али крајем прошле недеље од једног од уговора са Гаспромом је одустала Турска. Тамо је узрок, истина, прост – стране се нису договориле о цени. Али многи експерти сматрају да су притисак на Гапсром у Европи и непопустљивост Анкаре карике истог ланца.