Лидери зоне евра купју време?

Још једно мало пријтано изненађење приређује Грчка. У оквирима буџетског дефицита усаглашеног са ММФ и ЕУ, она до краја године неће моћи да се држи. Као што је требало очекивати, берзе Европе и Азије је затресла грозница. Поколебао се курс евра, појефтинила је нафта. Од састанка министара финансија зоне евра заказаног за понедељак нико ништа утешно не очекује. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук и експерт, председник банке Руска финансијска корпорација Андреј Нечајев, раније министар економије РФ.

Друге негативне новости такође не додају оптимизам. Такве као што је опасност од рецесије и пораст инфлације у зони евра до три одсто уместо два, које је предвидела Европска Централна банка. И овде је избор између две напасти. Смањити базичне стопе за кредите ради оживљавања коњуктуре? Али то значи да се само подстакне инфлација. А гушити раст цена, пооштравајући новчану политику, значи подстицати економску депресију.

Немачка и Француска журе да спроведу одлуку о увећању Европског фонда финансијске стабилности у прламентима свих 17 земаља партнера. То ће дати већу слободу приликом гушења жаришта пожара, изазваног отегнутом дужничком буџетском кризом. Сви осим три земље – Аустрије, Холандије и Словачке – план су одобрили. Братислава прети да ће га одбацити и свести на нулу колективне напоре за спас Грчке. Али словачки парламент има своје резоне, које деле, да кажемо, многи финансијски експерти ЕУ. Главни аргумент је: не може се изаћи на крај са дужничком кризом уз помоћ бескрајних дугова. Уместо тога Словачка предлаже да се изведе уређено банкротство. Која од варијанти је мање болна?

Мишљење нашег експерта – председника банке Руска финансијска корпорација Андреја Нечајева о томе.

Мислим да овде нема једнозначног одговора, потшо су оба решења лоша. Ако се дозволи банкротство Грчке, тада је даље логични корак њено иступање из зоне евра. То је наравно тежак ударац по јединственој европској валути. И водеће земље Европе ту ситуацију покушавају да спрече.

А ако се прође без истуапња из зоне евра и изведе, како се предлаже, уређено банкротство?

Андреј Нечајев.

Реално ова ситуација је немогућа. Али са друге стране, јасно је да је немогуће давати новац Грчкој у бескрај. Зато мислим да ће се ситауциај развијати на следећи начин. Ако грчкој влади ипак, без обзира на социјалне протесте, пође за руком да нормализује ситуацију са буџетом, тада је могуће делимично отписивање дуга, и помоћ у отплати преосталог дела. Ако не, мени се чини да ће пре или касније Немачка и Француска донети одлуку да је јефтиније спасавати сипствене банке коеј су пострадале од грчких облигација, него спасавати Грчку. Несумњиво, Грци су навикли да живе преко могућности. И код њих је прилично сложено нагло променити буџетску ситауцију.

Посебно ако се узме у обзир да је порески притисак извршен не само на становништво, већ и на приватни бизнис, из којег истискују последње сокове. И самим тим лишавају благајну прихода. Док, како тврди швајцарски Ноје Цирихер Цајтунг, губитничка предузећа државног сектора остају практично нетакнута. Узрок, по мишљењу листа, лежи у томе што су државни чиновници и владајуће и опозиционе странке претвориле овај сектор у хранитеља. И зато нераду задовољавају захтеве кредитора: да затварају или приватизују неефикасну производњу.

Нико, како тврди немачки Хајлбронер Штиме, нема ни план, ни тајни рецепт за опоравак не само Грчке, већи свих јектичавих пацијената зоне евра. Цитирамо: Укупни дуг држава ЕУ износи десет хиљада милијарди евра. Управо зато што је ову цифру немогуће замислити, њу одавно нико не узима за озбиљно. Ако је тако, штета што је тако.