Moskva i Peking biraju inovacije i investicije

Robna razmena Rusije i Kine može da dostigne 2015. godine 100 milijardi dilara, a kroz pet godina da skoči do 200 milijardi. Ovaj zadatak zemlje će težiti da postignu pomoću restrukturizacije trgovinsko-ekonomskih odnosa. Ovo je izjavio ruski premijer Vladimir Putin 11. oktobra posle pregovora sa premijerom kineskog Državnog saveta Vengom Ćijabaom u Pekingu.

Sastanak premijera, po njihovom sopstvenom priznanju, bio je važna etapa u produbljivanju veza Rusije i Kine. Rezultat pregovora: 14 međuvladinih i komercijalnih sporazuma u oblasti poljoprivrede, investicija, turizma, stvaranja zajedničkih preduzeća. Jedan od ključnih dokumenta postao je memorandum o parnterstvu u oblasti modernizacije ekonomije, koji treba da prelomi sirovinski karakter trgovine među zemljama. Dana sovaj segment premašuje 70% ukupnog obima.

Aktuali susret očigledno je pokazao: Rusija i Kina uspele su da prevladaju posledice nedavne globalne krize, istakao je kineski premijer Veng Ćijabao.

Danas se vidi nagli porast trgovine između naših zemalja. Postoje sve osnove da se smatra da do kraja godine možemo da dovedemo robnu razmenu do 70 milijardi dolara. To će biti istorijski rekord. Istovremeno vrši se uspešna ekspluatacija rusko-kineskog naftovoda, efikasna trgovina u rubljama i juanima između Rusije i Kine. Odgovarajući sporazum o obračunima u nacionalnim valutama potpisale su naše Centralne banke.

Vladimir Putin pristao je da slični uzajamni obračuni u kontestu rastuće nestabilnosti osnovnih svetskih valuta postanu dodatna garancija od potresa.

Ocenjujući rezultate pregovora, ruski premijer je podvukao: oni su bili upečatljivo svedočanstvo zaista strateških odnosa Moskve i Pekinga. Pri čemu na najrazličitijim platformama – od tesne tehnološke kooperacije i vojno-tehničke saradnje do realizacije novih infrastrukturnih i energetskih projekata, podvukao je Vladimir Putin.

Akcenat će biti stavljen na uvećanje novih tehnologija, kvalifikovana radna mesta. Posebnu pažnju poklanjamo novim pravcima investicione saradnje, posebno tamo gde postoji naučni resurs i kadrovski potencijal. Reč je o osvajanju kosmosa, telekomunikacijama, mašinogradnji, avionskoj industriji, agroindustrijskom kompleksu.

Uporedo sa tim ruski premijer istakao je da posebna velika tema – energetska saradnja – ostaje aktuelna i nadalje. U toj oblasti zajedničke inicijative donose osetne rezultate, menjaju konfiguraciju regionalnog energetskog sistema. Kao primer Vladimir Putin naveo je projekte za ekspluataciju i transport nafte i gasa koji su ostvarljivi, projekte primene tehnologija za štednju energije i modernizaciju elektroenergetike. Osim toga, planirano je stvaranje novih energetskih maršruta. Jedna od njih – naftovod Skovorodino-Dacin, bio je pušten u januaru ove godine. Ruske i kineske kompanije su spremne da idu dalje. One su već pristupile istraživanju i razradi novih nalazišta u priobalnom pojasu. Blizu je završetku sklapanje gasnog ugovora sa Rusijom. Tešnju koopraciju zemlje nameravaju da postignu i u atomskoj energetici na osnovu najsavremenijih tehnologija.

Redovni sastanci premijera Rusije i Kine održavaju se od 1996. godine. Mehanizam bilateralnih kontakata podrazumeva komisiju za humanitarnu saradnju (razradom čije mape puta se sada bave stručnjaci), kao i rusko-kineski energetski dijalog na stalnoj osnovi. Posebne radne grupe se bave širokim spektrom međudržavnih i međukorporativnih odnosa: od partnerstva u atomskoj energetici i mašinogradnji do zajedničke zaštite intelektualne svojine i prirodnih resursa.