O delovanju NATO-a u Libiji i njegovom nedelovanju u Somaliji

Libija u Severnoj Africi i Somalija u Istočnoj ostaju danas najveća krizna žarišta u tim regionima afričkog kontinenta. Tok događaja u svakoj od ove dve zemlje na svoj način predstavlja opasnost po čitavu afričku zajednicu. Izmeđuo stalog za Republiku Džibuti, koja se graniči sa Somalijom. O čemu je jasno izjavio ministar inostranih poslova Džibutija Mahmud Ali Jusuf na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom u toku njegove radne posete Moskvi prošle nedelje. Ali ako se Zapad, koristeći vojnu moć NATO-a, žestoko mešao u unutrašnji konflikt u Libiji i doprinosio vojnoj promeni vlasti u Tripoliju, ništa slično on izgleda ne planira da preduzme u Somaliji, kako bi spasao stanovništvo od divljanja terorizma i vratio mu mir. Čime se to može objasniti – ovakvo pitanje obojici ministara postavio je na konferenciji za štampu naš dopisnik Igor Jazon.

Libijsku istoriju verovatno nema potrebe dugo komentarisati – govori između ostalog Sergej Lavrov. Odlično znate kako se razvijala situacija u Libiji: Rusija je podržala rezoluciju koja je uvela oružani embargo za sve libijske strane i bila je spremna da podrži u uvođenje zone zabranjene za letove iznad Libije. Ali nismo bili spremni da podržimo dozvolu prikačenu bespilotnoj zoni da svi koji požele čine sve što im padne na pamet. Zato, prilikom glasanja u SB UN o drugoj rezoluciji, Rusija se suzdržala. Obe rezolucije su kršene. Oružani embargo se poštovao samo u pogledu jedne strane, opozicija je dobijala naoružanje. Ali boriti se protiv zla treba pošteno i ne sme se likvidirati bezakonje putem kršenja međunarodnog prava. Na to je bila usmerena inicijativa Afričkog saveza, koju je Rusija aktivno podržala... Nažalost, mada su Rezolucije SB pozivale da se primene mere zaštite civila, ispalo je, blago govoreći, suprotno. Ne primamo „zakletve“ koje se čuju iz prestonica NATO-a da je invervencija NATO-a u onom obliku u kojem se desila spasla „nebrojene živote“. To je pokušaj da se željeno predstavi kao stvarno.

Sada o Somaliji. Tamo situacija nije drugačija. U Somaliji su krajnje slabe pozicije centralne vlade. Uvećava se pretnja od raspada države. Napori međunarodne zajednice usmereni su na to da se to ne dozvoli, zato što efekat domina koji bi neizbežno usledio ne odgovara interesima ni afrikanaca, ni njihovih prijatelja. Principijelno polazimo od neophodnosti oslanjanja na ocene i inicijative samih afričkih država. Mirovna operacija AMISOM, koju je Afrički savez pokrenuo u Somaliji uz podršku SB UN predstavlja po nama ključni instrument za regulisanje konflikta... Visoko smo ocenili rešenost naših prijatelja u Džibutiju da svestrano podrže i jačaju ovu mirovnu operaciju, uključujući nedavnu odluku da se izdvoji bataljon u sastav ove operacije.

Smatram da smo ovde postali svedoci politike dvostrukih standarda u pogledu vojnih kriza u svetu i Afrika smatra isto tako, odgovorio je na isto pitanje našeg dopisnika šef džibutske diplomatije Mahmut Ali Jusuf. NATO, prikrivajući se željom da pomogne rešavanju libijske krize, zaista nije činio ništa slično za Somaliju. Tokom poslednjih decenija ovu zemlju bukvalno komadaju na delove sukobljene naoružane teorirističke grupacije, ali pri tome međunarodna zajednica nije učinila skoro ništa da se tamo zaustavi nasilje nad civilima. Upravo pod tim izgovorom NATO se umešao u Libiju i pomogao da se tamo silom promeni vlast. To i jeste politika dvostrukih standarda, protiv čega se zalaže Afički savez, uključujući i Džibuti.

Ministri inostranih poslova Rusije i Džibutija, Sergej Lavrov i Mahmud Ali Jusuf, odgovarali su na pitanje našeg dopisnika o delovanju NATO-a u Libiji i njegovom nedelovanju u Somaliji.