Rat protiv Sirije za sad je još medijski

Sirijski predsednik Bašar Asad u očima Zapada je dželat sopstvenog naroda. Puca u mirne demonstracije, gazi ljude tenkovima, guši sve demokratske težnje. Tako predstavljaju režim u Damasku vodeći mediji. Zati se ne može poverovati sopstvenim očima kada se negde pojavljuju retki materijali koji opisuju situaciju u Siriji blisko realnosti. Upravo takva reportaža pojavila se u oktobarskom broju nemačkog lista Cuerst. O svojim utiscima sa putovanja po zemlji pisao je glavni urednik Manuel Oksenrajter. Želimo da upoznamo slušaoce sa najupečatljivijim pasažima na naš izbor.

Novinar koji je krenuo u Siriju iz libanskog Bejruta, približavanjem granici pripremao se da sretne gomile sirijskih izbeglica. O tim nesrećnicima zapadne kolege bez prestanka obaveštavaju javnost. Video je samo jednog Sirijca sa porodicom u kolima natrpanim do vrha pokućstvom. Sreća: nije li to žrtva koja se spasava od krvave klanice? Avaj: muškarac po imenu Tarik objasnio je da zaista putuje u Liban. Ali ne plaši se vlasti, već naoružanih fanatičnih bandi. On i njegovi rođaci su hrišćani, takvima fundamentalisti seku vratove. Da li se zaista dešavaju sukobi između naoružane milicije i armije, a ne rasterivanje „mirnog demokratskog protesta“? Na ovo pitanje novinara Tarik bez kolebanja odgovara: Radikalni Suniti su odgovorni za nerede.

Na put u Alepo, gde po medijskim svedočenjima režim guši u krvi mirne demonstrante, Oksenrajteru nije pao u oči ni jedan tenk ni oklopni transporter. Običan pejzaž, obični saobraćaj. Čak nekako dostadno postaje, primetio je on. U gradu je mnogo plakata predsednika Asada, niko ih iz nekog razloga ne krije. Lokalni stanovnici sa kojima je stupao u razgovor gost, nikakve proteste nisu videli. Nikakvih tragova borbi, nikakve vojnike takođe nije našao. Mir i tišina. Nema samo turista: ko će krenuti u zemlju koju potresa „građanski rat“?

U Siriji nisu zaboravili sudbinu susednog Iraka, „oslobođenog“ posle zapadne intervencije. Pamte žestoke borbe između Sunita i Šiita, kao i masovno bekstvo iračkih hrišćana u Evropu i SAD. I čak ne sumnjaju kakva zverstva, ispostavlja se, čini režim u Damasku protiv sopstvenog naroda. Gde se nalaze svedoci obračuna? Otkud svi ti dezerteri sirijske armije ili bivši saradnici specijalnih službi, čijim srceparajućim pričama zapadni mediji obilno goste javnost?

Ne treba daleko ići po odgonetku. Treba pažljivije prošarati Internetom da se naiđe na ovakve oglase. Intervju sa „dezerterom“ za svega 300 dolara. Nije skupo. I zgodno. Takav će za bakšiš da ispriča sve o čemu ga zamole. I koliko njemu sličnih, koji se prikazuju kao svedoci ustanka u Siriji, putuje po stranicama evoropske i američke štampe? – postavlja pitanje glavni urednik lista Cuerst. Otkud magloviti video i foto materijali koji treba da dokažu represije sirijskih vlasti? Na osnovu kojih zapadni političari donose zatim odluke o uvođenju embarga protiv Damaska. Podvala izaziva gađenje, između ostalog kod nemačkog Frankfurter alejmane Cajtunga, koji je jednom primetio: u tim materijalima često je nešto netačno. Nešto, sitnice, poput plaćenih lažnih svedoka.

Novinar skreće pažnju i na geopolitička klješta u koja je dospela Sirija. Okruženje je neprijateljsko: .. iz Saudijske Arabije, Turska koja zvecka oružjem, Izrael. I iza svega toga stoje SAD, za koje je Sirija trn u oku.

Ali lokalne stanovnike nikakvim političkim deklaracijama o slobodama i pravima čoveka nećeš obmanuti. Sagovornici Cuersta znaju jasno: u Siriji se vode borbe između fanatika iz paravojnih formacija i armije. Oružje fanatici dobijaju iz inostranstva. Kupuju za saudijske naftne dolare.

U slučaju svrgavanja vlade u Damasku zemlja će postati žrtva međukonfesionalnog građanskog rata. Ali upravo to i žele SAD, koje teže da ponove intervenciju u libijskoj varijanti. Ne ponavljaju uzalud mediji sa zavidnom regularnošću pozive da se bombarduje Damask.