Рат против Сирије за сад је још медијски

Сиријски председник Башар Асад у очима Запада је џелат сопственог народа. Пуца у мирне демонстрације, гази људе тенковима, гуши све демократске тежње. Тако представљају режим у Дамаску водећи медији. Зати се не може поверовати сопственим очима када се негде појављују ретки материјали који описују ситуацију у Сирији блиско реалности. Управо таква репортажа појавила се у октобарском броју немачког листа Цуерст. О својим утисцима са путовања по земљи писао је главни уредник Мануел Оксенрајтер. Желимо да упознамо слушаоце са најупечатљивијим пасажима на наш избор.

Новинар који је кренуо у Сирију из либанског Бејрута, приближавањем граници припремао се да сретне гомиле сиријских избеглица. О тим несрећницима западне колеге без престанка обавештавају јавност. Видео је само једног Сиријца са породицом у колима натрпаним до врха покућством. Срећа: није ли то жртва која се спасава од крваве кланице? Авај: мушкарац по имену Тарик објаснио је да заиста путује у Либан. Али не плаши се власти, већ наоружаних фанатичних банди. Он и његови рођаци су хришћани, таквима фундаменталисти секу вратове. Да ли се заиста дешавају сукоби између наоружане милиције и армије, а не растеривање „мирног демократског протеста“? На ово питање новинара Тарик без колебања одговара: Радикални Сунити су одговорни за нереде.

На пут у Алепо, где по медијским сведочењима режим гуши у крви мирне демонстранте, Оксенрајтеру није пао у очи ни један тенк ни оклопни транспортер. Обичан пејзаж, обични саобраћај. Чак некако достадно постаје, приметио је он. У граду је много плаката председника Асада, нико их из неког разлога не крије. Локални становници са којима је ступао у разговор гост, никакве протесте нису видели. Никаквих трагова борби, никакве војнике такође није нашао. Мир и тишина. Нема само туриста: ко ће кренути у земљу коју потреса „грађански рат“?

У Сирији нису заборавили судбину суседног Ирака, „ослобођеног“ после западне интервенције. Памте жестоке борбе између Сунита и Шиита, као и масовно бекство ирачких хришћана у Европу и САД. И чак не сумњају каква зверства, испоставља се, чини режим у Дамаску против сопственог народа. Где се налазе сведоци обрачуна? Откуд сви ти дезертери сиријске армије или бивши сарадници специјалних служби, чијим срцепарајућим причама западни медији обилно госте јавност?

Не треба далеко ићи по одгонетку. Треба пажљивије прошарати Интернетом да се наиђе на овакве огласе. Интервју са „дезертером“ за свега 300 долара. Није скупо. И згодно. Такав ће за бакшиш да исприча све о чему га замоле. И колико њему сличних, који се приказују као сведоци устанка у Сирији, путује по страницама еворопске и америчке штампе? – поставља питање главни уредник листа Цуерст. Откуд магловити видео и фото материјали који треба да докажу репресије сиријских власти? На основу којих западни политичари доносе затим одлуке о увођењу ембарга против Дамаска. Подвала изазива гађење, између осталог код немачког Франкфуртер алејмане Цајтунга, који је једном приметио: у тим материјалима често је нешто нетачно. Нешто, ситнице, попут плаћених лажних сведока.

Новинар скреће пажњу и на геополитичка кљешта у која је доспела Сирија. Окружење је непријатељско: .. из Саудијске Арабије, Турска која звецка оружјем, Израел. И иза свега тога стоје САД, за које је Сирија трн у оку.

Али локалне становнике никаквим политичким декларацијама о слободама и правима човека нећеш обманути. Саговорници Цуерста знају јасно: у Сирији се воде борбе између фанатика из паравојних формација и армије. Оружје фанатици добијају из иностранства. Купују за саудијске нафтне доларе.

У случају свргавања владе у Дамаску земља ће постати жртва међуконфесионалног грађанског рата. Али управо то и желе САД, које теже да понове интервенцију у либијској варијанти. Не понављају узалуд медији са завидном регуларношћу позиве да се бомбардује Дамаск.