Odande, odakle nisu očekivali

Parlament Slovačke je glasao protiv proširenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS), tako da planu usaglašenih aktivnosti za spasavanje evrozone, koji je juče još jednom spomenuo šef ECB Žan Klod Triše, preti propast. U ovim okolnostima ponovo se čuju izjave o otpisivanju dela grčkog duga. Stručnjaci su zabeležili odsustvo političke volje za izlazak iz krize.

Antikrizni plan, koji su odobrili svi učesnici evrozone, postao je talac unutrašnjopoličkih sukoba u Slovačkoj. Ova zemlja je jedna od poslednjih ušla u evrozonu. Ali dok kriza bukta, Slovaci su izabrali da zaborave na prednosti članstva u uniji i na ekonomsku odgovornost koju ono nalaže. Prema prognozama stručnjaka prilikom ponovnog glasanja krajem ove nedelje plan će biti odobren. Ali ovaj događaj je ozbiljno ugrozio ono malo rezultata po pitanju spasavanja evrozone koji su već postignuti, ispričao je Glasu Rusije stručnjak za ekonomiju Dmitrij Tratas:

Slovačka ima mali udeo u fondu, ali bez formalnog odobrenja ovaj fond za stabilizaciju neće početi s radom. I nije jasno šta će se desiti ako Slovaci budu tvrdoglavi i odbiju da ratifikuju proširenje ovog fonda. Mehanizam koji bi ga mogao pokrenuti bez formalnog odobrenja na žalost nije predviđen. Svedoci smo toga kako političke ambicije sprečavaju ekonomske mere za koje se smatra da su primarne i hitne.

EFFS je stvoren 2010. godine, kada se Grčka po prvi put suočila sa pretnjom defolta. Leta 2011. je odlučeno da se obim fonda poveća do 780 milijardi evra i da mu se prošire ovlašćenja. Između ostalog da rekapitalizuje banke. Da to treba uraditi hitno, juče je podsetio direktor Evropske CB Žan Klod Triše.

Istakao je da je kriza evrozone sistematska i još jednom je pozvao zemlje da krenu u zajedničku akciju. Ova žurba je više nego pravovremena, kaže sa dosta ironije Dmitrij Tratas:

Treba razumeti da on privodi kraju svoj rad na ovoj poziciji, 1. novembra on odlazi. Ali gde je Triše bio letos ili proletos, kada je bilo očigledno da ne treba povećavati stopu refinansiranja ECB? Tada nisu preuzete nikakve posebne mere za spasavanje evropske ekonomije. A sada, umnogome zbog ove pasivnosti, situacija je mnogo teža nego letos. Ispada da Triše nastupa s tačnim, hrabrim izjavama, ali u trenutku kada stvarne poluge vlasti više nisu u njegovim rukama. Zato se i u ovom slučaju može reći da politička pitanja imaju prednost nad ekonomskim.

Da se rešavanje dužničkih problema Evrope nalazi više u političkoj nego u finansijskoj sferi rekao je juče ruski premijer. Pri tome vodeće ekonomije Evrope imaju rezervi za pomoć Grčkoj i drugim zemljama bez angažovanja BRIKS, rekao je Vladimir Putin. Ali čak i ako nađu sredstva, neće uspeti da bolest savladaju brzo, smatra ruski finansista Aleksej Golubovič:

Evropa nije Amerika, gde je vlada ponekad spremna za brzo rešenje. U Evropi će se u jednim zemljama smeniti vlade, a u drugim neće. Sve to može da traje godinama, sve dok ne ode ona generacija političara čija je neodgovorna finansijska i socijalna politika dovela situaciju u ovo stanje. Pri tome u Evropi nema ni jedne zdrave ekonomije osim Nemačke. Zato ne mislim da će Evropa savladati krizu čak i za godinu dana.

Zbog čudne podudarnosti, koja se u poslednje vreme sve češće uočava, rejting agencije su doprinele negativnoj atmosferi koju su stvorile vesti. Fitch  i S&P su spustile kreditne rejtinge najvećih španskih i italijanskih banaka. Među njima su Banco Santander i Intesa Sanpaolo, koje imaju centralnu ulogu u celom sistemu. Rejting italijanskog granda Unicredit je na reviziji sa negativnom prognozom. U ovim uslovima vest da su ECB, EU i MMF odobrili pružanje tranše pomoći Grčkoj više nije u stanju da inspiriše tržišta i investitore. Svima je jasno da su 8 milijardi evra samo kap u moru grčkog duga. A izjava predsednika Evrogrupe Žana Kloda Junkera da se trenutno pregovara o otpisivanju 60% ovog duga ponovo je potvrdila sumnje o neizbežnosti defolta Atine.