Оданде, одакле нису очекивали

Парламент Словачке је гласао против проширења Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФФС), тако да плану усаглашених активности за спасавање еврозоне, који је јуче још једном споменуо шеф ЕЦБ Жан Клод Трише, прети пропаст. У овим околностима поново се чују изјаве о отписивању дела грчког дуга. Стручњаци су забележили одсуство политичке воље за излазак из кризе.

Антикризни план, који су одобрили сви учесници еврозоне, постао је талац унутрашњополичких сукоба у Словачкој. Ова земља је једна од последњих ушла у еврозону. Али док криза букта, Словаци су изабрали да забораве на предности чланства у унији и на економску одговорност коју оно налаже. Према прогнозама стручњака приликом поновног гласања крајем ове недеље план ће бити одобрен. Али овај догађај је озбиљно угрозио оно мало резултата по питању спасавања еврозоне који су већ постигнути, испричао је Гласу Русије стручњак за економију Дмитриј Тратас:

Словачка има мали удео у фонду, али без формалног одобрења овај фонд за стабилизацију неће почети с радом. И није јасно шта ће се десити ако Словаци буду тврдоглави и одбију да ратификују проширење овог фонда. Механизам који би га могао покренути без формалног одобрења на жалост није предвиђен. Сведоци смо тога како политичке амбиције спречавају економске мере за које се сматра да су примарне и хитне.

ЕФФС је створен 2010. године, када се Грчка по први пут суочила са претњом дефолта. Лета 2011. је одлучено да се обим фонда повећа до 780 милијарди евра и да му се прошире овлашћења. Између осталог да рекапитализује банке. Да то треба урадити хитно, јуче је подсетио директор Европске ЦБ Жан Клод Трише.

Истакао је да је криза еврозоне систематска и још једном је позвао земље да крену у заједничку акцију. Ова журба је више него правовремена, каже са доста ироније Дмитриј Тратас:

Треба разумети да он приводи крају свој рад на овој позицији, 1. новембра он одлази. Али где је Трише био летос или пролетос, када је било очигледно да не треба повећавати стопу рефинансирања ЕЦБ? Тада нису преузете никакве посебне мере за спасавање европске економије. А сада, умногоме због ове пасивности, ситуација је много тежа него летос. Испада да Трише наступа с тачним, храбрим изјавама, али у тренутку када стварне полуге власти више нису у његовим рукама. Зато се и у овом случају може рећи да политичка питања имају предност над економским.

Да се решавање дужничких проблема Европе налази више у политичкој него у финансијској сфери рекао је јуче руски премијер. При томе водеће економије Европе имају резерви за помоћ Грчкој и другим земљама без ангажовања БРИКС, рекао је Владимир Путин. Али чак и ако нађу средства, неће успети да болест савладају брзо, сматра руски финансиста Алексеј Голубович:

Европа није Америка, где је влада понекад спремна за брзо решење. У Европи ће се у једним земљама сменити владе, а у другим неће. Све то може да траје годинама, све док не оде она генерација политичара чија је неодговорна финансијска и социјална политика довела ситуацију у ово стање. При томе у Европи нема ни једне здраве економије осим Немачке. Зато не мислим да ће Европа савладати кризу чак и за годину дана.

Због чудне подударности, која се у последње време све чешће уочава, рејтинг агенције су допринеле негативној атмосфери коју су створиле вести. Fitch  и S&P су спустиле кредитне рејтинге највећих шпанских и италијанских банака. Међу њима су Banco Santander и Intesa Sanpaolo, које имају централну улогу у целом систему. Рејтинг италијанског гранда Unicredit је на ревизији са негативном прогнозом. У овим условима вест да су ЕЦБ, ЕУ и ММФ одобрили пружање транше помоћи Грчкој више није у стању да инспирише тржишта и инвеститоре. Свима је јасно да су 8 милијарди евра само кап у мору грчког дуга. А изјава председника Еврогрупе Жана Клода Јункера да се тренутно преговара о отписивању 60% овог дуга поново је потврдила сумње о неизбежности дефолта Атине.