„Vazdušno“ zlato na Uralu

Prvi muzej zlata i platine u Rusiji biće otvoren na Uralu u gradu Berjozovski. Ovi predeli domovina su skupocenog metala u našoj zemlji. Prvi put njegova nalazišta bila su pronađena tamo skoro pre tri veka – 1745. godine.

Zečije uši, Losova glava, Mefistofel – ovim i drugim jedinstvenim uralskim grumenima uskoro će se diviti posetioci muzeja. Istina, lopovi mogu da se ne brinu – neće uspeti da ukradu. I ne radi se o pouzdanom čuvanju, već o tome što u vitrinama neće biti autentični primerci, već vešte makete, rekla je za Glas Rusije direktor muzeja Irina Maksimova.

Naše zlato je, može se reći, „vazdušno“: govorimo o zlatu, šta je to, kakva je njegova namena, kako su ga tražili i čime su se pri tome koristili. Ali samog zlata kod nas nema, mi ga ne pokazujemo, imamo samo makete. Danas postoji odlična tehnika koja omogućava da se ovo zlato vidi. Postoje tehnička sredstva koja pružaju mogućnost da se projektuje na ekran ili u prostor određen predmet.

Četvrtina sveg ruskog zlata vadi se danas u Jakutiji. Ali malo ko zna da su ga tamo pronašli skoro dvesta godina kasnije nego na Uralu. Sredinom 18. veka seljak Jerofej Markov slučajno je naišao na nalazište u slivu dve reke – Berjozovke i Pišme. Ubrzo je započela prava zlatna groznica – mnogo ranije nego u Jukonu, za koji dobro znamo po pričama Džeka Londona. Zahvaljujući otkrivanju uralskog rudnog zlata u Rusiji 1755. godine u komercijalni promet su ušli zlatnici. Ranije su ih kovali u krajnje ograničenoj količini. A sredinom 19. veka naša zemlja je izbila među svetske lidere po proizvodnji zlata.

U inostranstvu ima desetak muzeja zlata, a u Rusiji ni jedan. Zlatna zbirka će biti komponovana pro principu parkova sa mini-remek-delima svetske arhitekture: ne mora se putovati u Indiju da bi se video Tadž-Mahal, ili u Moskvu kako bi se uživalo u saboru Vasilija Blaženog. Naš zadatak je da pokažemo zbog čega su ljudi hiljadama godina u prošlost tako zavoleli ovaj neobičan metal i nikako ne žele da se od njega rastanu, govori zamenik direktora Sverdlovskog pokrajinskog muzeja Vladimir Bikodorov.

U sali Riznice pokazaćemo sve svetske artefakte, napravljene od zlata. Iz jasnih razloga nećemo moći da ih napravimo do prirodnog materijala: to će biti makete, hologrami. Ali to će biti sve najistaknutije, kako bi naš posetilac mogao da uroni u „zlatnu“ atmosferu i shvati kakvo mesto zauzima naše uralsko, rusko zlato u svetskom kontekstu.

Takođe zainteresovanima će ponuditi da sami isperu zlato u dvorištu muzeja u specijalnoj zoni. A u projektu je organizacija ekskurzija u rudnike gradića gde se nekada vadio skupoceni metal. Saradnici muzeja očekuju prve gost na leto 2012. i uvereni su da će ih biti mnogo. Grad Berjozovski nalazi se nedaleko od glavnog grada Urala, Jekaterinburga, gde boravi mnogo turista. Teško da će oni odbiti da pređu 12 kilometara kako bi uronili u svet prirodnog i rukotvornog zlatnog sjaja.