Radun: Gej parada na ravnoj gori podržava terorizam

Beograd, koji britkim humorom može lako da porazi i moćne i uobražene, je na ovaj način prokomentarisao sklapanje koalicije Čede i Vuka. Ova dvojica su se kao dva očajnika uhvatili jedan drogog, da bi zajedno prešli cenzus i proglasili su to za Preokret. Pozvali su predsednika Tadića da preokrene politiku «puzajućeg priznanja realnosti nezavisnog Kosova» u politiku ekspresnog priznanja i prihvatanja secesije južne srpske pokrajine. Na taj način, ova nakaradna koalicija kvazimonarhista i iskrenih pronatovskih anarholiberala, se predstavila srbskoj političkoj javnosti kao jedina koja javno prihvata secesiju, lobira da se ona prihvati i to zovu preokretom. Reče čovek – ovo je za mene preokret i skoči s mosta u ladnu reku.

No destrukciji i bizarnostima srpske političke scene kao da nema kraja. Osim starog Vuka i mlađanog Čede za prvo mesto najdestruktivnijeg srbskog političara se bore još i Čanak i Dinkić. Ovi jahači srpske političke apokalipse kao da se takmiče ko će svojim potezima ili izjavama učiniti veću moralni ili materijalnu štetu ovom narodu i ovoj državi.

Taman kad čovek pomisli da ipak ispred njih svih prednjači vojvođanski firer» Čanak (koji je voleo da se slika u hitlerovskim pozama) sa predlogom proterivanjem ruskog ambasadora Konuzina, koji po njemu vlada Srbijom (a američki i engleski se eto jadni ništa ne pitaju u Srbiji), tu se pojavi Dinkić sa svojom regionalističkom ujdurmom u kojoj se predviđa nova pljačka Srbije i njeno rastakanje na regione, a sve u istom trošku. Pa kad čujemo Vuka Draškovića kako gusla pronatovske stavove i kako ide i dalje od Čede u prihvatanju «realnosti» iliti priznanju secesije Kosova onda pomislimo da ih je on sve nadmašio.

»Humanisti» promovišu pozive na terorizam i antisrpsku histeriju

No ipak je sve njih daleko prevazišao Čeda Jovanović sa svojim rasističkim ispadima kada je letos predstavnike afričkih zemalja nazivao «kanibalima», a u službi podrške američkog projekta «arapsko proleće», u kome su brojne države porušene ili destabilizovane. No ipak vrhunac bezobrazluka i ekstremizma je Čedina podrška ili saglašavanje sa onim antisrbskim pamfletistom grčkog prezimena iz Crne gore koji je uz to i savetnik tamošnjeg predsednika skupštine. Ne bi smo ovde ponavljali kakve je pored podstrekavanja na terorizam i na ubistvo političkih lidera Srbije i Republike Srpske sve rasističke i antisrpske stavove u tom pamfetu iznosio «savjetnik» predsednika crnogorske skupštine. To je velika gomila propagandnih laži kojih bi se sada postideli i ustaški krugovi – od «genocidne tvorevine Republike Srpske» pa do sličnih optužbi na račun Srbije. Pri tome je skandalozno što se predsednik skupštine Crne gore nije oko ovog pitanja ni oglasio, a kamoli da je smenio savetnika koji je podstrekavanjem na atentate i gomilom uvreda i laži prema Srbima poremetio odnose dve zemlje.


Na sve je to neki anonimni forum pisaca iz Beograda, pripadnika Antisrbije dao podršku ovom šovinističkom i srbofobičnom ispadu od strane «savetnika i pisca». I ona šta se desilo – desilo se da ja kap prelila čašu frustracija i mazohizma Srbije i reagovali su neki mediji i ljudi protiv toga. Na tu podršku pozivu na nasilje i terorizam prema svom predsedniku i patrijarhu su sa ogorčenjem reagovali i građani i brojni komentatori. Sa pravom je tražena ostavka Ugričića koji je pokušao da se pravda da je on «neoprezno» podržao podršku terorizmu i proglašavanje Srba za genocidni narod - najgori na planeti. Eto on jadan nije znao šta će se desiti, a da je znao da će jednom i Srbija reagovati on verovatni i ne bi to potpisao. Žalosno i ljigavo. Nigde ni reči poput – pogrešio sam ili nisam ni pročitao tekst, sad shvatam da nisam smeo to potpisati jer je tekst poziv na terorizam i na antisrpsku histeriju. Ne on se branio ovako – nisam znao da nemam slobodu mišljenja. Pa naravno da nemaš slobodu ako se tom slobodom i mišljenjem krši zakon ili civilizovane norme ponašanja.

Možemo se samo pitati koliko još Ugričića imamo u Srbiji na ključnim mestima u kulturi i medijima. Ugričića koji je da podsetimo bio optužen od uglednih književnih kritičara Dunđerina i Vladušića (Pečat) da je pravio u Narodnoj biblioteci posebnu policu sa crnogorskom književnošću u koju je svrstao Njegoša, a to znači da ga je izbacio iz srpske književnosti. Kad je video da se tu preigrao povukao je ovakav skandalozan i štetočinski potez i provukao se nekažnjeno. No sada nije mogao povući potez na peticiju da se zaštiti opskurni pamfletista. Sad je morao pod pritiskom javnosti i nekih članova vlade – pre svega Dačića da se povuče sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije. Konačno da i kod nas neko bude odstranjen sa javne funkcije pod pritiskom medija zbog skandaloznog ponašanja.

Ugričići vladaju srbskom kulturom i medijima

E te i takve nikolaidise i ugričiće koji su posejani po gotovo svim srbskim kulturnim, naučnim i medijskim institucijama je stao da brani nesretni Čeda Jovanović za šta je sa pravom bio optužen od medija i ministra Dačića da podržava one koji promovišu terorizam i to protiv predsednika i patrijarha Srbije i premijera Republike Srpske. A ono što se zaboravlja u toj medijskoj optužnici je to da se isto tako daje podrška i antisrbskoj propagandi o «genocidnosti Srba», koja je nova vrsta nacističkog svrstavanja Srba u «nižu rasu» koja mora da se klanja višim i da nosi večni žig srama.
Zato slobodno možemo nikolaidise nazvati postmodernim nacistima koji u ime ljudskih pravi, a i slobode reči, brutalno satanizuju narode i pozivaju na terorizam koji bi za njih bio «civilizacijski iskorak». Ugričići i čedomiri su oni koji kolaboriraju sa postmodernim fašizmom koji je kao i onaj klasični osudio Srbe za sve moguće i nemoguće istorijske krivice i zločine, da bi mogao da mu presuđuje. Dakle nema nikakve suštinske razlike između fašističke, nacističke i ustaške propagande od poruka koje nam šalju nikolaidisi i oni koji ih podržavaju u demonizaciji Srba sa obe strane Drine. Ono što fascinira je da su se i same «optužbe» toliko malo promenile za sve ove decenije.

Kako je mogao Čeda Jovanović, koji nije glup čovek, da ode tako daleko da podrži nešto što niko u civilizovanom svetu, na koji se ona samo na rečima poziva, ne bi ni pomislio da opravda. Prvo moramo shvatiti da to nije nimalo slučanno. Forum pisaca i razni ugričići i nikolaidisi sa Čedinom LDP-om i NVO scenom predsetavljaju jedno globalističko bratstvo koje ima zadatak da suzbija «srbski nacionalizam i hegemonizam» i da Srbima neprekidno natura istorijsku krivicu i «istorijsku presudu za genocid» da bi naš narod to na kraju prihvatio i decenijama se posipao pepelom po glavi.

Cilj tog pronatovskog lobija je pacifikacija Srba kroz prihvatanje istorijske odgovornosti za sve loše što se desilo na ovim prostorima u protekle dve decenije, te da Srbin mora da ćuti i trpi poniženja i ćuške svih «iz regiona». Pre svega da prihvati da se zauvek odrekne Kosova, da se odriče Srba iz Crne gore, Bosne, Hrvatske i Makedonije.  Dok god postoji i mali otpor toj «novokomponovanoj istoriji» Srbima će rezni čedomiri, ugričići i
nikolaidisi ispirati mozak i proglašavati ih za genocidne monstrume. Zato su ugričići sa foruma pisaca «morali» podržati nikolaidisa, i zato su čedomiri morali podržati sve njih. Oni su zajedno i ne mogu se distancirati jedni od drugih bez obzira kakve je ogavštine neko od njih rekao ili napisao.

Da se razumemo ovako nešto ne bi moglo da se desi ni u jednoj evropskoj ili zapadnoj državi. Zamislimo nekog američkog senatora kome je simpatičan tekst koji poziva na ubistvo američkog predsednika. On bi u trenutku bio oduvan sa političke scene medijskim tajfunom jednoglasne osude i ako ne bi otišao u zatvor sigurno bi se morao povući iz javnosti do kraja života. Dakle podrška promoterima terorističkih akata prema svojim predstavnicima i podrška onima koji brutalno blate zemlju i narod koji su te postavili tu gde jesi bi zapečatila krijeru svakog političara u svetu. Svugde osim u Srbiji gde je to moguće jer je to što Čeda čini – sa blagoslovom Zapada. Niko nema što Srbin imade.

Ko nam je smestio nikolaidise

Čeda je dakle «morao» da podrži druge članove haškog i pronatovskog lobija u Srbiji i Crnoj gori iako je svestan da bi time mogao rizikovati i prolazak cenzusa. No ipak se čini da svi oni nisu mogli očekivati tako oštru reakciju srpske javnosti koja je izgledala potpuno kontuzovano i sluđeno od višegodišnjeg ispiranja mozga i sistematičnog negovanja sprskog mazohizma. Verujemo da bi se i Čeda dobro razmislio kao i neki ugričići da su znali da će ova otrovna kap mržnje i destrukcije konačno probuditi i razljutiti srpsku javnost koja je poslovično tolerantna i trpeljiva.

Nije daleko od pameti da je to bila i specijalna psihološka operacija da se zagade odnosi Srbije, Crne gore i Republike Srpske. Naime jednim ospkurnim tekstom čoveka koji ima javnu funkciju savetnika predsednika skupštine Crne gore, koji je prizivao atentat na političke vođe Srbije i Republike Srpske, kao i na prisutnog Patrijarha i narod, se postigao višestruki efekat. Brutalno je satanizovana Repbulika Srbska baš na njenu dvadesetogodišnjicu i to ne iz antisrbskih krugova Sarajeva ili Zagreba već u upravo iz Podgorice. Na taj način se dobio efekat anticirnogosrkog raspoloženja i u Banja luci i u Beogradu. A zatim kroz kontra reakciju se i u crnogorskoj javnosti generišu antisrbski stavovi i ojačava animozitet prema Srbiji i Republici Srbskoj. Svako ko ne želi da ikada u budućnosti ove tri zemlje budu zajedno ili barem da se približe je ostvario pun pogodak.

Na kraju kao zaključak možemo reći da ako je zbog nečaga dobro što se ovo desilo to je da se domaća javnost probudila iz pronatovske anestezije u kojoj je drže mediji. Isto tako su konačno pale maske sa ugričića koji vladaju dobrim delom naše kulturne intelektualne i medijske scene. I na kraju isterana je i destruktivna politika Čede Jovanovića koji je u poziciji da brani nebranjivo i da pokušava da izvrda koristeći medijske resurse Antisrbije.

Ovo je i prilika da državotvorne stranke zatraže izopštavanje iz političkog života onoga ko krši gotovo sva pravila civilizovane politike. Ko ima razumevanja za promociju terorizma i atentata ne može da se bavi politikom. Doduše gotovo sigurni smo da će ga njegovi zapadni mentori opet spasiti, ali bi kroz taj proces «opoziva» on bio demaskiran i kompromitovan te verovatno ne bi prešao cenzus na predseojećim izborima. A srbska politička scena bi bez Čede Jovanovića ipak bila za nijansu normalnija i zdravija. Možda ne izgleda mnogo, ali se od nečega mora poći.
 
Branko Radun
Izvor: Vidovdan.org