Neonacisti nisu ni mislili da ćute

Nemački kancelar Angela Merkel javno se izvinila za sramne pojave neonacizma u zemlji. U četvrtak, na zvaničnoj manifestaciji u znak sećanja na žrtve neonacista ona je navela i uzroke vitalnosti fašističkih grupacija. Glavni je, po njenom mišljenju, masovna nezaposlenost i nepažnja za potrebe omladine. Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

Da li je čitava Nemačka žalila za ubijenima? Tih sati su nemačke neonacističke grupacije održale svoju akciju sećanja. Ne samo na nevine žrtve fašističkog terora, već na jurišnika Horsta Veselja, učesnika pogroma, ubijenog u tuči u februaru 1930. godine.

Na spisku MUP Nemačke ima 58 žrtava neonacističkog terora od trenutka ujedinjenja zemlje, a sve što se dešavalo u posleratnoj Nemačkoj do 1989. godine rešili su da zaborave. Ali čak i ovi podaci višestruko su umanjeni, insistiraju stranke levih i zelenih. Mnogo više uznemiravaju druge okolnosti. Naslednici ideologije rajha, koji računaju na lik neprijatelja migranata, imaju najčešće skrivene simpatije velikog broja stanovnika. Naravno, krajnje mere – nasilje, ubistva, potpale, malo ko odobrava. Ali zahteve da se smanji broj Arapa, crnaca, Turaka i ostalih stranaca u zemlji simpatiziraju. Dajemo reč izdavaču lista Osecki Ekartu Špou.

Neprijateljstvo prema strancima postoji u Nemačkoj i drugim zemljama EU. Ali simpatije za primenu nasilja protiv njih nisu tako velike. Milim da skrivene simpatije takođe nisu previše raspostranjene. Možda igra ulogu nezaposlenost, ona je u Nemačkoj velika, mnogo veća nego što tvrde statistike. I ne samo nezaposlenost, već i sve veće siromaštvo u zemlji. Mnogi imaju malu zaradu, loše su plaćeni. Ljudi su ozlojeđeni. Ali to se ne okreće uvek protiv stranaca. Razume se, danas se pojavila druga pretnja: takozvana pomoć ili spas Grčke. Društvo ima utisak da naša sredstva spasavaju strane države i da Grci lepo žive od naših para, a mi moramo da platimo sve nove milijarde Grčke, Portugalije ili još nekih. Evo nove opasnosti, evo raspoloženja koja se podgrevaju.

U mnogim zemljama neonacisti se skrivaju pod sasvim neutralnim nazivima kao što su narodne partije, zato njihovi programski ciljevi, da ne govorimo o praksi, uopšte nisu naivni. Od kraja 80-ih oni preduzimaju pokušaje da koordinišu svoja dejstva preko evropske Internet-mreže Krv i čast – mašte za originaln naziv očigledno nije bilo dovoljno, zato su pozajmili od esesovaca. Hranljiva sredina ove pojave je nezadovoljstvo nižih i srednjih slojeva društva. Pad standarda pomoć Grčkoj ili pritisak migranata – neonacizam će uvek naći čime da špekuliše.