Неонацисти нису ни мислили да ћуте

Немачки канцелар Ангела Меркел јавно се извинила за срамне појаве неонацизма у земљи. У четвртак, на званичној манифестацији у знак сећања на жртве неонациста она је навела и узроке виталности фашистичких групација. Главни је, по њеном мишљењу, масовна незапосленост и непажња за потребе омладине. Тему наставља коментатор Сергеј Гук.

Да ли је читава Немачка жалила за убијенима? Тих сати су немачке неонацистичке групације одржале своју акцију сећања. Не само на невине жртве фашистичког терора, већ на јуришника Хорста Весеља, учесника погрома, убијеног у тучи у фебруару 1930. године.

На списку МУП Немачке има 58 жртава неонацистичког терора од тренутка уједињења земље, а све што се дешавало у послератној Немачкој до 1989. године решили су да забораве. Али чак и ови подаци вишеструко су умањени, инсистирају странке левих и зелених. Много више узнемиравају друге околности. Наследници идеологије рајха, који рачунају на лик непријатеља миграната, имају најчешће скривене симпатије великог броја становника. Наравно, крајње мере – насиље, убиства, потпале, мало ко одобрава. Али захтеве да се смањи број Арапа, црнаца, Турака и осталих странаца у земљи симпатизирају. Дајемо реч издавачу листа Осецки Екарту Шпоу.

Непријатељство према странцима постоји у Немачкој и другим земљама ЕУ. Али симпатије за примену насиља против њих нису тако велике. Милим да скривене симпатије такође нису превише распострањене. Можда игра улогу незапосленост, она је у Немачкој велика, много већа него што тврде статистике. И не само незапосленост, већ и све веће сиромаштво у земљи. Многи имају малу зараду, лоше су плаћени. Људи су озлојеђени. Али то се не окреће увек против странаца. Разуме се, данас се појавила друга претња: такозвана помоћ или спас Грчке. Друштво има утисак да наша средства спасавају стране државе и да Грци лепо живе од наших пара, а ми морамо да платимо све нове милијарде Грчке, Португалије или још неких. Ево нове опасности, ево расположења која се подгревају.

У многим земљама неонацисти се скривају под сасвим неутралним називима као што су народне партије, зато њихови програмски циљеви, да не говоримо о пракси, уопште нису наивни. Од краја 80-их они предузимају покушаје да координишу своја дејства преко европске Интернет-мреже Крв и част – маште за оригиналн назив очигледно није било довољно, зато су позајмили од есесоваца. Хранљива средина ове појаве је незадовољство нижих и средњих слојева друштва. Пад стандарда помоћ Грчкој или притисак миграната – неонацизам ће увек наћи чиме да шпекулише.