«Novi Putevi» i «Stari Koloseci»

Uoči samita NATO u Čikagu 20.-21. maja šef Bele Kuće Barak Obama, pozdravljajući  saveznike i goste  tog susreta, nazvao je NATO bedemom međunarodnog mira i bezbednosti. Upravo tih dana je Britanski list  Gardian objavio članak pod naslovom «Da je u svetu vladala pravda, NATO bi odgovarao pred sudom za operaciju u Libiji».

Čikaški susret će biti najopširniji po svom sastavu. Kako je saopštio generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen, pozvani su predstavnici 60 država, uključujući 28 zemalja-članica alijanse, kao i međunarodnih organizacija. To će biti samit demonstracije privrženosti našim obavezama, - proglasio je generalni sekretar prilikom konferencije za štampu.

«Istorijski značaj»  čikaškog samita, kako  danas često kažu sa obe strane Atlantika, sastoji se u tome što će odrediti puteve razvoja alijanse  sve do 2020. godine.  Inače, eksperti, recimo, šef odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope Dmitrij Danilov, ne primećuju ništa novo u «novim putevtima», koje je obećao  g-n Rasmusen.

Poslednjih godina u NATO-u se smatra  dobrim tonalitetom  objavljivati svaki događaj istorijskim, - kaže  Danilov. -  Međutim, to izaziva mnoga pitanja u vezi sa rezultatima tih akcija. U Čikagu ne može biti nikakvih novih strategija, jer je nova strateška koncepcija bila usvojena na samitu u Lisabonu. Svakako, pitanje broj 1 će postati Avganistan. Razumljivo je da odande treba otići. Međutim, na kojim funkcijama treba da se usredsredi dalje? Izgradnja EvroPRO je važna, ali tu se ne očekuje nešto novo. Izgleda da će biti fiksirane već usvojene odluke, što će dati povod da se govori o «velikom rezulatatu». Ništa novo se ne očekuje ni u odnosima s Rusijom.

Što se tiče Rusije, u Moskvi, kako je poznato, odustali su od održavanja u okviru čikaškog samita Rusija-NATO zbog tvrdog stava Zapada po pitanju EvroPRO. Ni tu nema ništa novo. Pažnje dostojna je, prema mišlenju Danilova, izgradnja od strane alijanse politike partnerstva. Reč nije o  pozivu u Čikago šefa Gruzije – države-agresora.  Karakteristično je takođe i učešće u samitu predstavnika Katara, Ujedinjenih  Arapskih Emirata, Jordanije i Maroka, država, koje su aktivno učestvovale  u operaciji NATO u svrgavanju režima Gadafija u Libiji. Odnosno, reč je o postepenom pretvaranju transatlantskih partnerskih veza u zaista globalne veze, mada ni to nije novo.

Između ostalog, u pozdravu učesnicima samita Barak Obama je nazvao operaciju u Libiji svedočanstvom toga da je alijansa bedem mira i bezbednosti na planeti. U pomenutom članku u listu Gardijan govori se o  nepravdi i samovolji, koja hara  u toj zemlji, podseća se  na haos, koji su ostavile iza sebe snage NATO u Iraku i Avganistanu. List poziva sve zemlje da shvate da strana  vojna intervencija nikada ne može da bude najkraći put ka slobodi. Hoće li to shvatiti u samoj alijansi? Ili će i dalje govoriti o «novim putevima», kada i dalje idu  istim kolosekom?