«Нови Путеви» и «Стари Колосеци»

Уочи самита НАТО у Чикагу 20.-21. маја шеф Беле Куће Барак Обама, поздрављајући  савезнике и госте  тог сусрета, назвао је НАТО бедемом међународног мира и безбедности. Управо тих дана је Британски лист  Гардиан објавио чланак под насловом «Да је у свету владала правда, НАТО би одговарао пред судом за операцију у Либији».

Чикашки сусрет ће бити најопширнији по свом саставу. Како је саопштио генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен, позвани су представници 60 држава, укључујући 28 земаља-чланица алијансе, као и међународних организација. То ће бити самит демонстрације привржености нашим обавезама, - прогласио је генерални секретар приликом конференције за штампу.

«Историјски значај»  чикашког самита, како  данас често кажу са обе стране Атлантика, састоји се у томе што ће одредити путеве развоја алијансе  све до 2020. године.  Иначе, експерти, рецимо, шеф оделења европске безбедности Института Европе Дмитриј Данилов, не примећују ништа ново у «новим путевтима», које је обећао  г-н Расмусен.

Последњих година у НАТО-у се сматра  добрим тоналитетом  објављивати сваки догађај историјским, - каже  Данилов. -  Међутим, то изазива многа питања у вези са резултатима тих акција. У Чикагу не може бити никаквих нових стратегија, јер је нова стратешка концепција била усвојена на самиту у Лисабону. Свакако, питање број 1 ће постати Авганистан. Разумљиво је да оданде треба отићи. Међутим, на којим функцијама треба да се усредсреди даље? Изградња ЕвроПРО је важна, али ту се не очекује нешто ново. Изгледа да ће бити фиксиране већ усвојене одлуке, што ће дати повод да се говори о «великом резулатату». Ништа ново се не очекује ни у односима с Русијом.

Што се тиче Русије, у Москви, како је познато, одустали су од одржавања у оквиру чикашког самита Русија-НАТО због тврдог става Запада по питању ЕвроПРО. Ни ту нема ништа ново. Пажње достојна је, према мишлењу Данилова, изградња од стране алијансе политике партнерства. Реч није о  позиву у Чикаго шефа Грузије – државе-агресора.  Карактеристично је такође и учешће у самиту представника Катара, Уједињених  Арапских Емирата, Јорданије и Марока, држава, које су активно учествовале  у операцији НАТО у свргавању режима Гадафија у Либији. Односно, реч је о постепеном претварању трансатлантских партнерских веза у заиста глобалне везе, мада ни то није ново.

Између осталог, у поздраву учесницима самита Барак Обама је назвао операцију у Либији сведочанством тога да је алијанса бедем мира и безбедности на планети. У поменутом чланку у листу Гардијан говори се о  неправди и самовољи, која хара  у тој земљи, подсећа се  на хаос, који су оставиле иза себе снаге НАТО у Ираку и Авганистану. Лист позива све земље да схвате да страна  војна интервенција никада не може да буде најкраћи пут ка слободи. Хоће ли то схватити у самој алијанси? Или ће и даље говорити о «новим путевима», када и даље иду  истим колосеком?