Galina Sidorova: Nezamisliva je situacija kada novinare ubijaju, hapse i smetaju im da rade

Međunarodni institut štampe objedinjuje glavne urednike i novinare vodećih izdanja, TV i radio kanala iz preko 120 zemalja sveta. Više od 60 godina ova nezavisna organizacija stoji na straži slobode štampe, braneći prava novinara da rade svoj posao.

Na godišnjem, 63. konkresu, održanom krajem juna u Trinidadu i Tobagu, za predsednika Instituta bila je izabrana Galina Sidorova. Prvi put na čelo ove najstarije novinarske organizacije stao je predstavnik Rusije. Sidorova je takođe postala druga žena u istoriji koja je zauzela dužnost šefa Međunarodnog instituta štampe.

Treba istaći da je ruska novinarka izabrana jednoglasno. Naravno, vrlo je prijatno što me kolege tako cene, ističe Galina Sidorova.

"Verovatno su kolege ocenile neka moja lična svojstva, između ostalog umeće da sve dovodim do zajedničkog imenioca, da se dogovaram. Samtram da je jedno od važnih svojstava privrženost poslu koji radimo. Zato što je glavni zadatak Međunarodnog instituta štampe podrška naših kolega koji dospevaju u složene situacije. Organizujemo misije, delegacije u one regione zemlje gde se krše prava novinara, gde se pojavljuju problemi oko slobode štampe, gde novinare hapse, ubijaju. Takođe sam učestvovala u takvim misijama u Venecueli, na Filipinima. Verovatno to što činim bilo je ocenjeno."

Galina Sidorova je započela novinarsku karijeru u političkom listu Novo vreme. Radila je kao specijalni dopisnik i komentator, pisala iz svih kriznih žarišta bivšeg SSSR. 90-ih godina bila je pozvana da radi u rusko MIP. 2000. Sidorova je 10 godina bila na čelu lista Soveršeno sekretno, koji se specijalizuje za istrage. A nedavno zajedno sa kolegama u Moskvi je formirala Fond novinarskih istraga. Sada na dužnosti šefa Međunarodnog instituta štampe obaveza će biti više, govori Galina Sidorova.

"Sakupljamo informacije po čitavom svetu – koja se kriminala dela vrše protiv novinara i gledamo gde šta možemo da uradimo. Na primer, ogroman broj novinara gine u Meksiku, zato što se tamo vodi rat narkokartela i novinare prosto ubijaju. Krivci za te zločine ne izlaze pred sud, zličini se ne istražuju. Meksiko sam navela, zato što je do zaista alarmantna činjenica. Moguće da će tamo biti organizovana naša misija i da će se voditi pregovori sa rukovodstvom zemlje, kako bi oni obratili na to pažnju i kako bi bili kažnjeni ljudi koji se bave ovim užasima u pogledu naših koelga. Šta će ulaziti u moje nove obaveze? To je razrada konkretnih programa, organizacija misija za zaštitu novinara u pojedinim zemljama. Obično tokom godine se sprovodi nekoliko takvih misija u konkretne regione."

Galina Sidorova je istakla da su u prvih 6 meseci 2012. godine u svetu već poginula 72 novinara. Svi oni su vršili svoju dužnost, osvetljavajući događaje u kriznim žarištima planete ili su vodili istrage. Zaštita novinara je problem koji treba rešiti u prvom redu, govori Galina Sidorova.

"Novinar je pre svega zato da funkcioniše građansko društvo, on mora da ima mogućnost da mirno, pošteno i odgovorno vrši svoj posao, da mu niko ne smeta, a oni koji smetaju da budu kažnjeni. Nezamisliva je situacija kada novinare ubijaju, hapse i smetaju im da rade."

Galini Sidorovoj zajedno sa kolegama predstoji da rešava i druge profesionalne probleme. Na primer, finansijsku nezavisnost medija od reklamodavaca ili pad tiraža štampanih izdanja zbog ekonomske krize. Još jedno pitanje je kako izdržati konkurenciju sa novi medijima i takozvanom građanskom žunralistikom, kada se informacije šire ne preko novina ili televizije, već preko društvenih mreža i blogova. Važan problem je pad profesionalnog nivoa novinara poslednjih godina. Po rečima Galine Sidorove, ovo pitanje jednako birne gigante kao što je Si-en-en i male televizijske kanale u Africi.