Sedov očima očevidca

Glas Rusije ide na putovanje oko sveta... Konačno se to desilo: školski jedrenjak Sedov koji je krenuo na put oko sveta, u nemačkom Kukshafenu primio je na palubu izveštača naše radiokompanije Karinu Ivaško. Evo njenog prvog izveštaja sa lica mesta.

Jarbole Sedova videla sam čak u noći i sa velike razdaljine – vrlo zgodan orijentir, govori dopisnik Glasa Rusije. Ali na jedrenjak, prenoćivši u hotelu, krenula sam ujutru. U susret su mi išli kursisti u paradnoj uniformi. Uselivši se u kabinu, takođe sam požurila u grad: do zatvaranja palube ostalo je nešto više od tri sata. Za to da se prošetam po malom prijatnom Kukshafenu to je bilo više nego dovoljno.

Pred polaska u Bremenhafen na glavnoj palubi je održan moleban, čiji svedoci su bili i strani gosti. Protojerej Andrej Rezinkov, nastojnik crvke Svetog Luke Vojno-Jaseneckog Murmanskog državnog tehničkog univerziteta, vlasnika Sedova, služio je ispred čudtvorne ikone Ublažavanje zlih srca. Na putu u Kukshafen ikona je boravila u mnogim gradovima Nemačke, rekao je sveštenik u intervjuu za Glas Rusije.

Na Murmanskom univerzitetu postoji katedra za teologiju, gde ljudi izučavaju pravoslavno bogoslovlje. I pošto posvetiti sebe moru znači poseban poziv, imamo izreku: ko na more nije plovio, nije se Bogu molio. Na moru se posebno oseća potreba za Božjom pomoći: unaokolo je voda, profesija je povezana sa opasnošću. Kod nas se pojavila jedinstvena mogućnsot da uzmemo na palubu čudotvornu ikonu Ublažavanje zlih srca. Ikona je vrlo poznata, pred njom su se mnogo molili, bila je i na Svetoj Gori, i u Evropi, i u SAD, i u Australiji, da ne govorimo o Rusiji.

Polazak iz Kukshafena tradicionalno je praćen Maršom Slovenke: brod je već prilično daleko otišao od obale, a ljudi su još mahali za njim, nastavlja Karina Ivaško. Sada sam bila na palubi, ne kao onaj koji prati Sedova, kao u Peterburgu. A zatim su došle sasvim druge emocije: konačno se desilo!

Moji susedi iz kabine su takozvani trejnizi – od engleskog trainees: u svakom slučaju na brodu ove ljude zovu upravo tako, objašnjavajući da ruske reči za njih nema. To nisu ni turisti, ni putnici, već oni koji su platili mogućnost da prođu na brodu praksu zajedno sa kursistima.

Svog prvog dana na brodu videli smo pravu gužvu – posle doručka u 7.30 i podizanja zastave u 8.00. Jrunjaa po palubi sa zamotavanje, odmotavanjem i zatezanjem užadi na komandu i uz muziku malorazumljifih profesionalnih termina; kursisti koji se penju na jarbol kao akrobate koje hodaju po žici –a visina je, strašno je i reći, 56 metara od linije vode – to je 16-spratnica! Prošlo je nešto manje od sata i jurnjava po palubi se pretvorila u veličanstveni prizor: Sedov je raspustio jedra.