Седов очима очевидца

Глас Русије иде на путовање око света... Коначно се то десило: школски једрењак Седов који је кренуо на пут око света, у немачком Куксхафену примио је на палубу извештача наше радиокомпаније Карину Ивашко. Ево њеног првог извештаја са лица места.

Јарболе Седова видела сам чак у ноћи и са велике раздаљине – врло згодан оријентир, говори дописник Гласа Русије. Али на једрењак, преноћивши у хотелу, кренула сам ујутру. У сусрет су ми ишли курсисти у парадној униформи. Уселивши се у кабину, такође сам пожурила у град: до затварања палубе остало је нешто више од три сата. За то да се прошетам по малом пријатном Куксхафену то је било више него довољно.

Пред поласка у Бременхафен на главној палуби је одржан молебан, чији сведоци су били и страни гости. Протојереј Андреј Резинков, настојник црвке Светог Луке Војно-Јасенецког Мурманског државног техничког универзитета, власника Седова, служио је испред чудтворне иконе Ублажавање злих срца. На путу у Куксхафен икона је боравила у многим градовима Немачке, рекао је свештеник у интервјуу за Глас Русије.

На Мурманском универзитету постоји катедра за теологију, где људи изучавају православно богословље. И пошто посветити себе мору значи посебан позив, имамо изреку: ко на море није пловио, није се Богу молио. На мору се посебно осећа потреба за Божјом помоћи: унаоколо је вода, професија је повезана са опасношћу. Код нас се појавила јединствена могућнсот да узмемо на палубу чудотворну икону Ублажавање злих срца. Икона је врло позната, пред њом су се много молили, била је и на Светој Гори, и у Европи, и у САД, и у Аустралији, да не говоримо о Русији.

Полазак из Куксхафена традиционално је праћен Маршом Словенке: брод је већ прилично далеко отишао од обале, а људи су још махали за њим, наставља Карина Ивашко. Сада сам била на палуби, не као онај који прати Седова, као у Петербургу. А затим су дошле сасвим друге емоције: коначно се десило!

Моји суседи из кабине су такозвани трејнизи – од енглеског trainees: у сваком случају на броду ове људе зову управо тако, објашњавајући да руске речи за њих нема. То нису ни туристи, ни путници, већ они који су платили могућност да прођу на броду праксу заједно са курсистима.

Свог првог дана на броду видели смо праву гужву – после доручка у 7.30 и подизања заставе у 8.00. Јруњаа по палуби са замотавање, одмотавањем и затезањем ужади на команду и уз музику малоразумљифих професионалних термина; курсисти који се пењу на јарбол као акробате које ходају по жици –а висина је, страшно је и рећи, 56 метара од линије воде – то је 16-спратница! Прошло је нешто мање од сата и јурњава по палуби се претворила у величанствени призор: Седов је распустио једра.