Američki kukuruz podstiče porast cene ruske pšenice

Suša u poljoprivrednim regijama SAD i prognoze smanjenog prihoda žita u Rusiji prouzrokovali su neočekivano i naglo poskupljenje pšenice na jugu Rusije. Nastavak negativnog trenda može dovesti do ozbiljnih posledica na svetskom tržištu hrane. Stručnjake brine i to što ruske prehrambene kompanije koriste novonastalu situaciju kao povod da podignu cene u samoj Rusiji.

Prema podacima Instituta konjukture agrarnog tržišta (IKAR), cene pšenice četvrte klase u utorak su se popele do $278 po toni, mada pre nedelju dana nisu bile više od $260 po toni. Generalni direktor IKAR Dmitrij Riljko ne odbacuje mogućnost da će u narednih nekoliko nedelja cena skočiti za još $10 do $20 po toni. Ovakvi nagli skokovi cena nisu tipični za sredinu leta. Nešto slično desilo se tokom anomalno suvog leta 2010. godine.

Suša preti i sada, ali ne Rusiji, već Sjedinjenim Američkim Državama. U regijama gde se proizvode soja i kukuruz već nekoliko nedelja je suvo i toplo vreme. Na koji način su kukuruz i soja povezani sa ruskom pšenicom objašnjava Dmitrij Riljko:

Soja i kukuruz su dve kulture koje se proizvode u ogromnim količinama i od njihove ponude zavisi situacija na tržištu žita i uljarica, uključujući tržište pšenice. Porast cene ruske pšenice koji smo videli u poslednje dve nedelje je 50% uzrokovan porastom cena na svetskim tržištima, pre svega poskupljenjem kukuruza u SAD.

Podsećamo da je suša u zemljama-proizvođačima žita bila jedan od uzročnika svetske prehrambene krize 2007-2008. godine. Stručnjaci, međutim, apeluju da se situacija ne dramatizuje pre vremena. Prema mišljenju predesdnika Ruskog žitarskog saveza Arkadija Zločevskog, trenutni porast cena je kratkoročan i neće prouzrokovati ponavljanje dramatičnih događaja iz 2007-2008. godine:

Ne treba očekivati nikakav deficit sličan onome od pre pet godina, a i s prihodom je sve u redu, mada prognoze padaju u poslednje vreme. Zbog vremenskih prilika one su smanjene otprilike do 85 miliona tona. Ali treba imati u vidu i 18 miliona tona u rezervi, kao i to da naša potrošnja iznosi samo 70 miliona tona.

Stručnjak očekuje da će pšenica već u avgustu početi da pojeftinjuje, ali garancije ne može dati niko – sve zavisi od hirova prirode. A tačnije, od vremenskih prilika u poljoprivrednim regijama SAD. Ukoliko suša u tim područjima ne prestane, prete nam ozbiljni problemi, smatra Dmitrij Riljko:

Ako suša u SAD potraje još nekoliko nedelja, to će biti ozbiljna pretnja svetskom tržištu, jer od SAD u velikoj meri zavisi Kina, a sve što se tiče prehrambene bezbednosti Kine je vrlo ozbiljan faktor koji utiče na sva svetska tržišta.

Ruskim izvoznicima žita porast cena na svetskom tržištu može samo da ide na ruku. Izvozni potencijal ove godine je niži nego prošle: 17-20 miliona tona u odnosu na prošlogodišnjih 27 miliona tona. Drugim rečima, porast cena će pomoći da se nadoknadi pad proizvodnje. U isto vreme ruskom potrošaču poskupljenje pšenice ne obećava ništa dobro. Objašnjava Arkadij Zločevski:

Udeo žita u formiranju cene koštanja proizvoda je vrlo mali. Recimo, u vekni hleba on trenutno iznosi 15%. U mesu je malo veći – 20%, maksimalno 23%. Porast cena žita se koristi kao povod za dizanje cena konačnih proizvoda na osnovu poskupljenja žita.

Takvo nešto se već dešavalo – u periodima kada je žito bilo skupo cene u prehrambenim prodavnicama su stalno rasle. Suprotnih primera nije bilo nijednom. 2009. godine žito je pojeftinilo tri puta, ali se to nimalo nije odrazilo na cenama namirnica u maloprodaji.