Katin: zajednička tuga ruskog i poljskog naroda

Mala bela crkva u obliku šatora, gde se je smestilo najviše 500 ljudi, danas je bila puna vernika, Bez obzira na kišu, ljudi su nekoliko sati stajali na otvorenom prostoru pored hrama. Katin, mesto masovnog streljanja 1930-ih i 1940-ih godina građana Rusije i Poljske, u Smolensku naročito poštuju. Kada je patrijarh Kiril bio mitropolit Smolenski i Kalinjingradski, on je više puta predlagao da se na mestu masovnih tragedija nevinih ljudi stavi spomen-znak. Međutim, tokom više godina niko nije znao kakav spomenik mora da bude podignut, - seća se prvojerarh RPC.

"Kada je nastala ideja da se ovekoveči uspomena na hiljade nevinih ljudi, streljanih u Katinu, mnogi su predlagali da se ovde podigne spomenik. Bile su pripremljene skice. Sa mnom, kao smolenskim arhipastirom, te su skice usklađivali. Međutim, ruka me nije slušala da napišem da se slažem. Nijedan od njih nije odražavao pravu tragediju tog mesta. Onda sam zamolio da bi ovde u znak sećanja na pravoslavne ljude, koji su ovde bili pogubljeni, stavi običan ruski krst sa 8 krakova u nadi da će uspeti da se na tom mestu sagradi hram-spomenik u čast svih žrtava Katina. Nije to bilo jednostavno. Kada se prisećam svojeg služenja u Smolensku, mogu da kažem da je to bilo najsloženije pitanje, koje se nije rešavalo pod različitim povodima. Čak i kada je hramu udaren bio temelj, bili su ludi, koji su istupali protiv izgradnje hrama Božijeg. Bili smo čak primorani da pomerimo mesto izgradnje hrama. Ispalo je da je to bila volja Božija.

Kamen-temeljac je stavljen 7. aprila 2010. godine. Svečanoj ceremoniji su prisustvovali ondašnji premijer, a danas predsednik RF i premijer Poljske Donald Tusk. Projekat religioznog kompleksa razradio je arhitekta Dmitrij Pšeničnikov. Kompleks obuhvata ne samo crkvu, već i prostorije za socijalni rad sa stanovništvom, učionice i salu za održavanje tematskih susreta i konferencija. Osim toga, predviđene su sobe za hodočasnike, trpezarija, sporedne građevine. Kompleks obuhvata i zvonik, i bunar sa svetom vodicom. Simbolično je da je ova crkva sagrađena u čast Hristova Vaskrsnuća," - nastavlja patrijarh Kiril.

"Ovaj hram izražava našu veru u pobedu Boga nad đavolom, u pobedu dobra nad zlom. To je neka alegorija, jer je Vaskrsnuće pobeda istine nad lažju. Bez obzira na sve pokušaje da sakriju ili izvrnu istinu o Katinu – ruskoj Golgoti – koja je primila u svoja nedra i građane Rusije, i Poljake, ipak je istina pobedila. Danas u ovom veličanstvenom hramu mi zajedno s počinuvšim mučenicima slavimo Hristovo Vaskrsnuće u nadi na Vaskrsnuće svih ljudi. Katin je zajednički grob za Ruse i Poljake, mesto zajedničke tuge, mesto dubokih osećaja. Ništa ne zbližava ljude više od zajedničkih patnji. Uveren sam da je došlo vreme da postanemo svesni da je Katin strašni simbol naše zajedničke tragedije. Postavši svesni tog, pružmo jedni drugima ruke kao braći i sestrama, koji su prošli kroz zajedničku tugu. Verujem da će upravo od ovog mesta početi nova epoha u odnosima između Rusije i Poljske."

Posle osvećivanja hrama i prve liturgije u njemu patrijarh Kiril zajedno s poljskomi delegacijom, koja se sastojala od vojnih lica, političara i predstavnika pravoslavnog sveštenstva te republike, posetio je i sam spomen-kompleks. Posle kratkog parastosa u Aleji sećanja – neutralnoj teritoriji, koja razdvaja ruski i poljski delove spomen-kompleksa, prvojerrh RPC je položio venac i kod pravoslavnog krsta od 10 metara – simbola večnog kajanja, koji se nalazi na ruskom delu groblja, i kod oltarskog zida na poljskoj teritoriji Katina. Kada se prvojerarh približio poljskim grobovima, tri puta se čuo zvuk čuvenog katinskog zvona. On se nalazi ispod nivao od zemljišta, zato ne samo podseća na sahranjene ovde, već i upozorava buduće generacije.