Катин: заједничка туга руског и пољског народа

Мала бела црква у облику шатора, где се је сместило највише 500 људи, данас је била пуна верника, Без обзира на кишу, људи су неколико сати стајали на отвореном простору поред храма. Катин, место масовног стрељања 1930-их и 1940-их година грађана Русије и Пољске, у Смоленску нарочито поштују. Када је патријарх Кирил био митрополит Смоленски и Калињинградски, он је више пута предлагао да се на месту масовних трагедија невиних људи стави спомен-знак. Међутим, током више година нико није знао какав споменик мора да буде подигнут, - сећа се првојерарх РПЦ.

"Када је настала идеја да се овековечи успомена на хиљаде невиних људи, стрељаних у Катину, многи су предлагали да се овде подигне споменик. Биле су припремљене скице. Са мном, као смоленским архипастиром, те су скице усклађивали. Међутим, рука ме није слушала да напишем да се слажем. Ниједан од њих није одражавао праву трагедију тог места. Онда сам замолио да би овде у знак сећања на православне људе, који су овде били погубљени, стави обичан руски крст са 8 кракова у нади да ће успети да се на том месту сагради храм-споменик у част свих жртава Катина. Није то било једноставно. Када се присећам својег служења у Смоленску, могу да кажем да је то било најсложеније питање, које се није решавало под различитим поводима. Чак и када је храму ударен био темељ, били су луди, који су иступали против изградње храма Божијег. Били смо чак приморани да померимо место изградње храма. Испало је да је то била воља Божија.

Камен-темељац је стављен 7. априла 2010. године. Свечаној церемонији су присуствовали ондашњи премијер, а данас председник РФ и премијер Пољске Доналд Туск. Пројекат религиозног комплекса разрадио је архитекта Дмитриј Пшеничников. Комплекс обухвата не само цркву, већ и просторије за социјални рад са становништвом, учионице и салу за одржавање тематских сусрета и конференција. Осим тога, предвиђене су собе за ходочаснике, трпезарија, споредне грађевине. Комплекс обухвата и звоник, и бунар са светом водицом. Симболично је да је ова црква саграђена у част Христова Васкрснућа," - наставља патријарх Кирил.

"Овај храм изражава нашу веру у победу Бога над ђаволом, у победу добра над злом. То је нека алегорија, јер је Васкрснуће победа истине над лажју. Без обзира на све покушаје да сакрију или изврну истину о Катину – руској Голготи – која је примила у своја недра и грађане Русије, и Пољаке, ипак је истина победила. Данас у овом величанственом храму ми заједно с починувшим мученицима славимо Христово Васкрснуће у нади на Васкрснуће свих људи. Катин је заједнички гроб за Русе и Пољаке, место заједничке туге, место дубоких осећаја. Ништа не зближава људе више од заједничких патњи. Уверен сам да је дошло време да постанемо свесни да је Катин страшни симбол наше заједничке трагедије. Поставши свесни тог, пружмо једни другима руке као браћи и сестрама, који су прошли кроз заједничку тугу. Верујем да ће управо од овог места почети нова епоха у односима између Русије и Пољске."

После освећивања храма и прве литургије у њему патријарх Кирил заједно с пољскоми делегацијом, која се састојала од војних лица, политичара и представника православног свештенства те републике, посетио је и сам спомен-комплекс. После кратког парастоса у Алеји сећања – неутралној територији, која раздваја руски и пољски делове спомен-комплекса, првојеррх РПЦ је положио венац и код православног крста од 10 метара – симбола вечног кајања, који се налази на руском делу гробља, и код олтарског зида на пољској територији Катина. Када се првојерарх приближио пољским гробовима, три пута се чуо звук чувеног катинског звона. Он се налази испод нивао од земљишта, зато не само подсећа на сахрањене овде, већ и упозорава будуће генерације.