„Русија без самовара није Русија!“

„Русија без самовара није Русија!“ – ове речи државника из времена пре револуције, Петра Столипина често и са задовољством понавља колекционар из Петербурга Алексеј Лобанов. Он је довезао у Москву своју колекцију самовара, која је изложена у музеју „Царицино“ (13. јули – 9. септембар).

У интервјуу за „Глас Русије“, Лобанов уз смешак признаје: „Толико сам се удубио у ову тему, да се у самоваре разумем готово исто толико, колико и историчари-етнографи“.

Наша експозиција представља колекцију, која приказује развој самовара као симбола руске свакодневне културе у свим периодима његовог постојања. Самовар се појавио у Русији почетком XVIII века. На тај начин, код нас су приказани сви периоди његовог развоја – од XVIII века до почетка XX, када је почела његова фабричка производња. И интересантних примерака више није било.

На први поглед се чини, шта је ту необично: самовар, направа за припрему кључале воде – да би попили чај. Али за Русију је самовар исто, као камин за Енглеску: симбол топлине дома, породичног благостања, предмет, поред којег су се (током векова!) ујутру и увече окупљали сви укућани. Уколико дође гост – пре свега се угости шољицом врућег јаког чаја, уз лепињу и слатко! Тако је уобичајено у Русији. И сада, гостољубиви домаћин неће пустити госта, а да се не попије чај. Истина, уместо самовара сада су у кухињама електрични чајници.

Најстарији експонат приказан на изложби датира из 1789. године: то је огроман суд тамне боје са запремином од „седам кофа“. А поред њега се налази минијатурни самовар са дезеном. Интересантна је историја једног експоната Лобанова – самовара, који је израђен по наруџби руског императорског двора 1890. године.

Престолонаследник Николај Александрович, будући цар Николај II, требао је да га поклони императору Јапана током свог путовања на исток. Али за време путовања, у јапанском граду Оцу на престолонаследника је извршен покушај атентата, и о поклону се заборавило. „Он се појавио неочекивано, након једног века“, - прича Алексеј Лобанов.

Он се појавио почетком 90-тих година на аукцији, а припадао је породици циганског барона. Како је доспео код циганског барона, нико није успео да сазна. Али коштао је скупо. Да би га купио, отац је морао да прода доста личних ствари!

Уникална колекција самовара експонира се доста често: само у задње време изложбе су одржане у Паризу, Прагу, норвешком граду Бодо. Свуда је испољено велико интересовање. Претпостављамо да ни Москва неће бити изузетак.

Рита Болотскаја,