Prvo olimpijsko zlato SSSR

 Pre 60 godina tim Sovjetskog saveza debitovao je na letnjim Olimpijskim igrama. U Helsinkiju 1952. godine reprezentacija SSSR uspela je da osvoji 71. medalju i postala je druga u timskom bodovanju, čak ispred reprezentacije SAD.

Posle tih pobeda na Sovjetski Savez počeli su da gledaju na drugi način, rekla je Glasu Rusije prva olimpijska šampionka u zemlji Nina Ponomareva Romaškova, koja je osvojila prvo olimpijsko zlato u istoriji Sovjetskog Saveza.

Igre su u Helsinkiju otvorene takmičenjem u bacanju diska. 20. jula 1952. godine na pijedestalu na sva tri prva mesta našle su se devojke iz SSSR. Ponomareva Romaškova postavila je olimpijski rekord – 51 m 2 cm, druga je bila Nina Dumbadze, treća – Jelisaveta Bagrjanceva. Do tada sovjetske sportiskinje niko nije uzimao ozbiljno, seća se osamdeset trogodišnja sportiskinja Nina Ponomareva Romaškova.

"Nisu nas svi znali. Naše oznake – SSSR- čitali su „si-si-si-pi“. Gde je to? Mi smo odgovarali da je to Rusija. A oni su odmahivali rukom i odlazili. Kada se kao prva himna petnaeste Olimpijade čula sovjetska himna, mnogi čak nisu razumeli šta se događa, misleći, da podešavaju opremu. Nisu verovali, da će Rusi osvojiti zlato. Ispalo je da smo se nas tri našle na pijedestalu. Novine su o nama pisale: Te tri gracije osvojile su ceo pijedestal. Posle toga svima je postala zanimljiva naša zemlja, svi su poželeli da vide ko tamo živi."

Na igrama je SSSR postigao isti broj bodova kao tim SAD, koji je tada bio favorit. Trijumf reprezentacije može se objasniti samo time, da sportisti nisu mislili o inostrnoj konkurenciji, oni su bili skoro bez iskustva međunarodnih takmičenja. Devojke su se takmičile jedna sa drugom, a pobeda je samo sreća, ubeđena je Nina Ponomareva Romaškova.

"Imala sam sreće. Nina Dumbadze je bila svetska rekorderka, nju su svi znali. Vrlo lepa žena. I mnogo godina je posvetial sportu. A ja sam bila novajlija. Novine su pisale, da sam ja čudo veka, da ja uopšte nisam ljudsko biće, zato što se nisam bavila sportom od detinjstva, nego sam počela na komsomolskom krosu. Da sam slučajno nekome rekla, da se spremam da pobedim Dumbadze, ne da me ne bi poslali na Olimpijadu, nego u ludunicu."

Životna priča Ponomareve Romaškove sigurno se čini neverovatnom. Ona je radila kao prodavačica u Esentuki, malom gradu na jugu zemlje. Jednom su joj predložili da učestvuje u oblasnom takmičenju u trčanju. Tada je dvadesetogodišnja devojka ostvarila dobar rezultat i dobila ponudu da se bavi sportom profesionalno. Vremenom je ona kros zamenila bacanjem diska. Tri godine treniranja donelo joj je olimpijsko zlato.

Odmah posle olimpijskog rekorda sportiskinja je postigla novi svetski rekord na takmičenjima u Odesi. Ona je bacila disk 53 metra i 61 centimetar. Posle četiri godine na Igrama u Melburnu Ponomareva Romaškova je sa povređenim ligamentima osvojila srebro, a 1960. godine u Rimu oborila rekord za 2 metra i ponovo donela zlato svojoj zemlji.

Aleksandra Zaharova,