Ponovo se treba navikavati na pohode ruske flote

Još jedan u nizu dalekih pohoda veće jedinice ratnih i pomoćnih brodova RM Rusije izazvao je novi talas naslova na temu „Rusi kreću u Siriju“. Ujedno, objašnjenje pojačane aktivnosti je istovremeno i jednostavnije i složenije.

Nekada su daleki pohodi bili standardni režim delovanja RM SSSR. U Atlantiku, Sredozemnom moru, Indijskom i Tihom okeanu, stalno se nalazilo na desetine ratnih i pomoćnih brodova i podmornica koji su bili na borbenoj službi u „zadatim rejonima“. Samo malo zaostajući u aktivnostima u svetskom okeanu za glavnim suparnikom – RM SAD, sovjetska flota je od sredine 60-ih godina stalno bila delatan „faktor snage“ koji se uzimao u obzir na svetskom okeanu. Glavne snage RM SSSR na otvorenom okeanu bile su koncentrisane u četiri operativne eskadre: 5. u Sredozemnom moru, 7. u Atlantiku, 8. u Indijskom okeanu, uključujući i Persijski zaliv i 10. u Tihom okeanu.

Danas se stvarnost bitno promenila. Posle dugih godina prinudne pasivnosti i naglog smanjenja snaga pojava velikih odreda brodova pod ruskom zastavom na okeanu izaziva čuđenje, a ponekad i ljutnju. Ujedno, ukoliko Rusija zaista namerava da povrati svoj potencijal pomorske države, ova realnost će morati da se promeni. Stalni pohodi, a kasnije i stalno prisustvo u rejonima od životno važnih interesa treba da se vrate u praksu RM.

Ruska eskadra u čijem sastavu će se u različitim trenucima nalaziti od 10 do 19 ratnih i pomoćnih brodova, ne računajući podmornice, treba da obavi niz obuka na Atlantiku, Sredozemnom i Crnom moru. U kontekstu Sirije zanimljivo je to što se u sastavu jedinica desantnih brodova (od tri do pet u različitim periodima), koji teoretski mogu da se koriste kako za dopremanje jedinica za pojačanje u rusku bazu Tartus, tako i za evakuaciju ruskog personala i imovine odande. O namerama RM se ništa ne govori, ali se očigledno ne radi o evakuaciji Tartusa. Teško da će biti govora i o njegovom eventualnom pojačanju.

Najverovatnije je glavni zadatak RM još jedno „prikazivanje zastave“ u nemirnom regionu s ciljem sprečavanja mešanja u događaje u Siriji spolja. Glavni deo brodova angažovanih u obuci nalazi se u godinama za poštovanje i u narednih 10-15 godina većina će biti predata na otpad. Njihovi naslednici se već grade: fregate i korvete nove generacije, desantni brodovi tipa „Mistral“ i novi domaći desantni brodovi po projektu 11711.

Ujedno, glavni uslov za postojanje flote sposobne za borbu jeste postojanje pripremljene posade i štabova. Ova priprema se može ostvariti samo u slučaju stalnih daljnih pohoda pojedinačnih brodova i odreda, uz stalno vršenje obuke i realne operacije. Među realnim borbenim operacijama domaće flote u toku poslednjih godina treba istaći obezbeđivanje stalnog prisustva malog odreda jedinica u rejonu Afričkog Roga, po pravilu, u sastavu stražarskog broda ili velikog protivpodmorničkog broda u pratnji 1-2 pomoćna broda.

Učestali okeanski pohodi ruskih brodova daju nadu da će u vreme kad od novih borbenih generacija budu mogle da se formiraju jedinice, Rusija imati dovoljno kvalifikovanih ratnih mornara koji će moći da obavljaju vojnu službu i da izvršavaju sve moguće zadatke. Inostrani političari i štampa će ponovo morati da se navikavaju na rusku flotu kao na stalni i delatni faktor svetske politike.