EU se vratila sa grčkog raspusta. Finansijska kriza nije prestala

Poseta šefa Evrogurpe, premijera Luksemburga Žan-Kloda Junkera Atini otvorila je napetu evronedelju.

Dozvolite mi da se izrazim potpuno jasno: mi ne tražimo dodatni novac – takvom frazom je preduhitrio pregovore sa Žan-Klodom Junkerom grčki premijer Antonis Samaras. Po njegovim rečima, sve što je potrebno Atini jeste mali dašak vazduha kako bi se ekonomija naterala da radi i kako bi se uvećali prihodi države. U stvari to je poziv u prvom redu upućen Nemcima, na kojima je osnovni teret spasavanja Elade.

Nemački kancelar Angela Merkel za sada nije stupila u polemiku sa grčkim premijerom – u očekivanju ovonedljenog sastanka sa predsednikom Francuske Fransoom Olandom. Žan-Klod Junker takođe se irazazio vrlo diplomatski. On je pozvao svoje grčke sagovornike da se odgovorno odnesu prema ispunjenju obaveza na smanjenju državnih troškova i aludirao je da prostor za manevrisanje postaje sve manji.

Ipak u ponovo pokrenutu polemiku o grčkom pitanju aktivno se uključio ministar finansija Holandije Jan Kes de Jager. Očigledno govoreći u ime bogatijih zemalja severne Evrope, on je irazio ozbiljnu sumnju u pogledu svrsishodnosti popuštanja Grčkoj.

Sudeći po postojećim infromacijama, upravo Nemačka, Holandija i najverovatnije Finska uskoro će najaktivnije braniti ideju pooštravanja politike EU u pogledu Grčke. A njihov oponent će najverovatnije biti Francuska, čiji predsednik smatra da umesto zatezanja finansijske omče na vratu problematičnih zemalja, EU bi trebalo da se pobrine za investiranje u krizne ekonomije.

Ipak ne radi se samo i ne toliko o Grčkoj. Većina vodećih evropskih političara i finansista treba da izmaju u vidu da spasavajući Atinu spasavaju čitavu zonu evra, u širem smislu EU. Jer posledice mogućeg grčkog bankrotstva neminovno će pogodoiti čitavu Evropu i što je najvažnije, čitav bankarski sistem, istakao je u razgovoru za Glas Rusije rektor Ruske ekonomske škole Sergej Gurijev. Po njegovim rečima, učesnici evropskog finansijskog tržišta odmah će postaviti pitanje ko je sledeći.

Ako međunarodni investitori i kreditori pretpostave da će to biti Italija, tada će oni prodavati italijanske obligacije i kupovati nemačke. U tom slučaju će se pojaviti opasnot da naglo padnu cene obligacija čitavog niza zemalja članica EU. To će naravno dovesti do ozbiljne panike. A glavni udarac će podneti čitav evropski bankarski sistem.

List Vol Strit Džornel koji se trudi da se drži iznad klinča organa američkih poslovnih krugova izrazio se slikovito: posle letnjeg raspusta Grčka je ponovo postala glavobolja gospođe Merkel. A ako se uzme u obzir predstojeći opšti izbori u Nemačkoj 2013. godine, nastavak grčkog raspusta kancelaru narednih meseci očigledno ne preti.