ЕУ се вратила са грчког распуста. Финансијска криза није престала

Посета шефа Еврогурпе, премијера Луксембурга Жан-Клода Јункера Атини отворила је напету евронедељу.

Дозволите ми да се изразим потпуно јасно: ми не тражимо додатни новац – таквом фразом је предухитрио преговоре са Жан-Клодом Јункером грчки премијер Антонис Самарас. По његовим речима, све што је потребно Атини јесте мали дашак ваздуха како би се економија натерала да ради и како би се увећали приходи државе. У ствари то је позив у првом реду упућен Немцима, на којима је основни терет спасавања Еладе.

Немачки канцелар Ангела Меркел за сада није ступила у полемику са грчким премијером – у очекивању овонедљеног састанка са председником Француске Франсоом Оландом. Жан-Клод Јункер такође се иразазио врло дипломатски. Он је позвао своје грчке саговорнике да се одговорно однесу према испуњењу обавеза на смањењу државних трошкова и алудирао је да простор за маневрисање постаје све мањи.

Ипак у поново покренуту полемику о грчком питању активно се укључио министар финансија Холандије Јан Кес де Јагер. Очигледно говорећи у име богатијих земаља северне Европе, он је иразио озбиљну сумњу у погледу сврсисходности попуштања Грчкој.

Судећи по постојећим инфромацијама, управо Немачка, Холандија и највероватније Финска ускоро ће најактивније бранити идеју пооштравања политике ЕУ у погледу Грчке. А њихов опонент ће највероватније бити Француска, чији председник сматра да уместо затезања финансијске омче на врату проблематичних земаља, ЕУ би требало да се побрине за инвестирање у кризне економије.

Ипак не ради се само и не толико о Грчкој. Већина водећих европских политичара и финансиста треба да измају у виду да спасавајући Атину спасавају читаву зону евра, у ширем смислу ЕУ. Јер последице могућег грчког банкротства неминовно ће погодоити читаву Европу и што је најважније, читав банкарски систем, истакао је у разговору за Глас Русије ректор Руске економске школе Сергеј Гуријев. По његовим речима, учесници европског финансијског тржишта одмах ће поставити питање ко је следећи.

Ако међународни инвеститори и кредитори претпоставе да ће то бити Италија, тада ће они продавати италијанске облигације и куповати немачке. У том случају ће се појавити опаснот да нагло падну цене облигација читавог низа земаља чланица ЕУ. То ће наравно довести до озбиљне панике. А главни ударац ће поднети читав европски банкарски систем.

Лист Вол Стрит Џорнел који се труди да се држи изнад клинча органа америчких пословних кругова изразио се сликовито: после летњег распуста Грчка је поново постала главобоља госпође Меркел. А ако се узме у обзир предстојећи општи избори у Немачкој 2013. године, наставак грчког распуста канцелару наредних месеци очигледно не прети.