Sudbina stabilizacionog fonda u rukama nemačkih sudija

I Nemačka kao najuspešnija ekonomija regiona će dati otprilike trećinu ove sume. Zato je odbijanje Nemačke da učestvuje u Stabilizacionom fondu košmarni san čitave zone evra i niko ne želi da veruje da on može da postane realnost. Ali ako se pogledaju prognoze svih agencija i ponašanje učesnika berzi, može se shvatiti da oni ne računaju na pozitivnu odluku i spremaju se za pokretanje mehanizma finansijske stabilnosti, smatra rukovodilac Centra za novčano-kreditne i valutno-finansijske probleme Evropskog instituta RAN Anatolij Bažan.

- U slučaju pozitivne odluke, ako se hipotetički zamisli da će se to desiti, to će naravno naneti određeni udarac stabilnosti u regionu, zoni evra, i negativno će se odraziti na perspektive ovog valutnog udruženja i uopšte evropske unije. U slučaju da sud proglasi da su ovaj mehanizam i mere predviđene njime u skladu sa zakonom, pitanje stabilnosti u zoni evra će nastaviti da se rešava postepeno. Mada ne vidim mogućnosti da u narednih 10 godina ono bude rešeno.

Ekonomisti se već odavno šale da negde u okolini Berlina stoji železnička kompozicija u čijim vagonima su milioni sveže odštampanih dojčemaraka. Nravno za sada sve to ostaje samo šala. Tim pre što Nemci već shvataju kakvu im štetu nanose svi pokušaji da spasu isti tu Grčku. Sa druge, strane, ako bi neka zemlja zone evra mogla da zaradi na uvođenju jedinstvene evropske valute, onda je to upravo Nemačka. Stvaranje zone evra otvorilo je za njen izvoz praktično sva tržišta Evrope, koja Nemci nisu propustili da zauzmu, istisnuvši konkurente iz drugih zemalja i čak nacionalne proizvođače. Aktualni stav Nemačke delimično je zasnovan na uverenju da će ona moći da isplati troškove za rešavanje opštih evropskih problema na račun istog tog opšteg evropskog tržišta, objasnio je investicioni strateg kompanije Bin Finam Grup Georgij Voronkov.

- Angela Merkel je promukla objšnjavajući svima da Nemačka vidi sebe u zoni evra, da ona vidi da svi aktualni članovi zone evra tamo ostaju i svim snagama planira da im pomaže. Ali Merkel je političar i trudi se da podrži kako svoje sunarodnike, koji su protiv neograničenog rasta troškova, kao i svoje susede iz EU i zone evra koji žele rast socijalnih troškova, što znači i uključivanje mašine za štampanje para. I zato za sada ne vidim neke ozbiljne faktore zbog kojih bi Nemačka mogla da izađe iz Alijanse.

Tužbu Ustavnom sudu Nemačke predalo je 37 hiljada građana zemlje koji su posumnjali u pravnu osnovu dejstava vlade. Pokušajući da ih bar nekako odobrovolji, Merkel je već odbila da pruži dodatni kredit Grčkoj. Tako da će u naredno vreme sama Nemačka postati poligon za političke i ekonomske igre. I čitava zona evra sa nestrpljenjem i strahom će posmatrati kako nemačka vlada pokušava da nađe balans između opšteevropskih potreba i nezadovoljstva sopstvenih građana.