Судбина стабилизационог фонда у рукама немачких судија

И Немачка као најуспешнија економија региона ће дати отприлике трећину ове суме. Зато је одбијање Немачке да учествује у Стабилизационом фонду кошмарни сан читаве зоне евра и нико не жели да верује да он може да постане реалност. Али ако се погледају прогнозе свих агенција и понашање учесника берзи, може се схватити да они не рачунају на позитивну одлуку и спремају се за покретање механизма финансијске стабилности, сматра руководилац Центра за новчано-кредитне и валутно-финансијске проблеме Европског института РАН Анатолиј Бажан.

- У случају позитивне одлуке, ако се хипотетички замисли да ће се то десити, то ће наравно нанети одређени ударац стабилности у региону, зони евра, и негативно ће се одразити на перспективе овог валутног удружења и уопште европске уније. У случају да суд прогласи да су овај механизам и мере предвиђене њиме у складу са законом, питање стабилности у зони евра ће наставити да се решава постепено. Мада не видим могућности да у наредних 10 година оно буде решено.

Економисти се већ одавно шале да негде у околини Берлина стоји железничка композиција у чијим вагонима су милиони свеже одштампаних дојчемарака. Нравно за сада све то остаје само шала. Тим пре што Немци већ схватају какву им штету наносе сви покушаји да спасу исти ту Грчку. Са друге, стране, ако би нека земља зоне евра могла да заради на увођењу јединствене европске валуте, онда је то управо Немачка. Стварање зоне евра отворило је за њен извоз практично сва тржишта Европе, која Немци нису пропустили да заузму, истиснувши конкуренте из других земаља и чак националне произвођаче. Актуални став Немачке делимично је заснован на уверењу да ће она моћи да исплати трошкове за решавање општих европских проблема на рачун истог тог општег европског тржишта, објаснио је инвестициони стратег компаније Бин Финам Груп Георгиј Воронков.

- Ангела Меркел је промукла објшњавајући свима да Немачка види себе у зони евра, да она види да сви актуални чланови зоне евра тамо остају и свим снагама планира да им помаже. Али Меркел је политичар и труди се да подржи како своје сународнике, који су против неограниченог раста трошкова, као и своје суседе из ЕУ и зоне евра који желе раст социјалних трошкова, што значи и укључивање машине за штампање пара. И зато за сада не видим неке озбиљне факторе због којих би Немачка могла да изађе из Алијансе.

Тужбу Уставном суду Немачке предало је 37 хиљада грађана земље који су посумњали у правну основу дејстава владе. Покушајући да их бар некако одобровољи, Меркел је већ одбила да пружи додатни кредит Грчкој. Тако да ће у наредно време сама Немачка постати полигон за политичке и економске игре. И читава зона евра са нестрпљењем и страхом ће посматрати како немачка влада покушава да нађе баланс између општеевропских потреба и незадовољства сопствених грађана.