Самит АПЕС: лицем према Азији са освртом на Европу

На самиту АПЕС у Владивостоку руско руководство недвосмислено је означило источни вектор спољноекономске политике. Шта је то – нови тренд у домаћој економији или елемент политичке игре, чији је циљ да се ојача позиција Русије у преговорима са традиционалним партнерима?

Већ на отварању самита први потпредседник владе Игор Шувалов је изјавио да је неопходно убрзати интеграцију са Азијско-Тихоокеанским регионом. Тако у наредних 5-10 година обими трговине са Азијско-Тихоокеанским регионом могу да премаше обим трговине са Европом. Председник Гаспрома Алексеј Милер такође је претпоставио да извоз руског гаса у земље региона може да премаши обим европских испорука. Са своје стране Кинези могу да инвестирају у руски аграрни сектор, а са Јапаном је већ потписан уговор о формирању предузећа за производњу течног природног гаса.

Користи од источног партнерства су очигледне. То је регион који се брзо развија са колосалним бројем становника. Управо у Азији, по речима директора Фонда за енергетску безбедност Константина Симонова, формира се брза потражња за енергетским ресурсима, које би Русија могла да испоручи. И то није једина тачка пресецања интереса.

- Очигледно да територија Русије омогућава да се стекну огромне предности од кооперације са државама Азије или Азијско-Тихоокеанског региона. Могли бисмо да предложимо нове схеме превоза робе из Азије у Европу и обратно, као и индустријске пројекте на руској територији, не обавезно везане за испоруку сировина.

Ипак не треба очеквиати нагли пробој у односима са земљама Азијско-Тихоокеанског региона. Као прво, Русија овде има много конкурената. Оси тога, а три најперспективнија партнера – Кином, Јапаном и Јужном Корејом, постоје нерешени проблеми, објашњава водећи научни сарадник Института за међународну економију и односе Сергеј Афонцев:

- У Кини је то немогућност постизања договора по питањима формирања цена и условима уговора за нафту и гас, у Јапану то је политички проблем Курилских острва, у Кореји нежеља руске владе да иде на даљу либерализацију трговине.

Корејци би хтели да учине билатералну трговину са Русијом слободнијом него што то претпостављају норме СТО. Руско руководство није спремно на тако радикални корак.

Постоје и строго унутрашњи проблеми: слаби развој Далекоисточног региона, одсуство савремене инфраструктуре у њему, мала погодност територије за живот. Све то отежава реализацију инвестиционих пројеката. Уз то експерти се плаше да услови од стране кинеских инвеститора, на пример, могу да буду тешко остварљиви. Говори политиколог, експерт Института за националну стратегију Павел Свјатенков:

- Инвестиције су могуће, али оне мгоу да буду праћене политичким условима који могу бити неприхватљиви за Русију. Наши суседи ће полазити од својих интереса и ако Кина буде инвестирала у пољопривреду, сасвим је могуће да ће она пожелети да довози и кинеске раднике. А узимајући у озбир малу насељеност Далеког Истока, то може да значи лагану кинеску колонизацију региона.

Неки експерти сматрају да је источни демарш руског руководства део фине политичке игре чији је циљ да се традиционални партнери учине попустљивијим. Кључни спољноекономски когратегн Русије је ЕУ, али у последње време у билатералним односима се нагомилало много проблема. Већ неколико година не полази за руком потписивање новог Базичног споразума између Русије и ЕУ. Више од годину дана европски чиновници на разне начине притискају Гаспром, приморавајући руског испоручиоца да смањи цене. Уочи самита АТЕС Евроспка комисија је започела антимонполску истрагу против гасног концерна.

У тој ситуацији јасна је жеља руског руководства да покаже Старом Свету да наша земља има перспективне економске партнере и ван граница ЕУ.