Drugari iz osnovne kao pravi umetnici

Iz velikog prijateljstva Đorđa Trajkovića(16) i Danila Cvetkovića(16) nastaju mnoge lepe fotografije i video- klipovi. Obojica su odlični učenici sa puno diploma, a u slobodno vreme uređuju zajednički „jutjub“ kanal gde postavljaju svoja prava umetnička dela. Danilo, završava „Pravno poslovnu“ školu u Nišu, a njegov drug iz osnovne škole „Miroslav Antić“ završava verovali ili ne dve srednje škole- Gimnaziju Stevan Sremac i Muzičku školu.

Pitali smo Danila kako uspeva da održi kontakt sa Trajkovićem, budući da idu u dve različite srednje škole:

„ Iskreno jako je teško. Radnim danima se viđamo makar na kratko, ali kada dođe vikend družimo se bukvalno ceo dan, jer tada imamo mnogo više vremena. Nekad prođe dan da se uopšte ne vidimo, ali se čujemo preko telefona.“

Đorđe svira violinu, još od malena je primetio da voli muziku, učestvovao je na mnogim takmičenjima, a u svoj grad doneo je sedam prvih, dve druge i jednu treću nagradu sa republičkih i međunarodnih takmičenja. Prema njegovim rečima, vežba oko 5 do 6 sati dnevno. Pored violine svira i: gitaru, klavijaturu, ali povremeno se bavi i pevanjem.

Danilo se povrh svega bavi i slikanjem, pravi izuzetno lepe slike, a talenat je uočila njegova majka:

„ Moj otac je veoma talentovan za slikanje, pa sam taj dar nasledio od njega. Ne sećam se tačno šta sam nacrtao prvo, ali je sigurno da je moje prvo „umetničko delo“ nastalo u vrtiću. Nacrtao sam Deda Mraza i Jelku. Nakon toga moja majka je videla kako lepo slikam i rekla to mom ocu. Kako su godine sve više prolazile ja sam više i crtao, a otac mi je ukazivao na greške i učio me kako da ih ispravim.

Danilo nam priča o svojim počecima u svetu kompjutera, kako je od deteta koji ne zna ništa postao pravi naučnik:

„ Pre jedno četiri godine, kompjuter me uopšte nije zanimao. Pre jedno dve godine sam počeo aktivno da koristim „foto- šop“. U početku taj program mi je bio veoma dosadan, ali sam dostao naučio i veoma mi se dopao, i dan danas učim taj program, jer je veoma složen. Svoj „jutjub“ kanal otvorio sam pre oko tri meseci. Na tom kanalu postavljam takozvane „spid artove“ (ubrzane snimke, koji pokazuju proces izrađivanja fotografije). Pored svega ovoga, radim i dizajn sajtova, flajera... Jedna od velikih kategorija je fotomanipulacija, koje obožavam da radim“.

Danilo trenutno pohađa drugu godinu, a na pitanje šta je to fotomanipulacija, Danilo odgovara:

„Fotomanipulacija spaja realno, nerealno i bizarno. To je tehnika koja menja originalnu sliku i dodaje neke spoljašnje elemente, koji joj daju novi izgled“- priča mladi umetnik.

Na pitanje koji su mu planovi za budućnost, Danilo odgovara:

„Odličan sam učenik i nameravam takav da ostanem do kraja škole. Umetnost i kompjuteri su za sada moj hobi, koji jako volim, a uz to treniram i košarku. Planiram da upišem neki fakultet, za sada ne znam koji. Nikad se ne zna možda upišem fakultet za kompjutere ili umetnost, to će vreme odrediti“- priča, priznaćete mudro Danilo.
Pitali smo Trajkovića, otkud ljubav prema violini, našta on odgovara:

„ Kao malog me je najviše privlačio bubanj, međutim kada je bila „Evrovizija“ 2004. čuo sam po prvi put violinu u solo deonici pesme „Lane moje“, Željka Joksimovića. Zbog te pesme upisao sam muzičku školu, na gudačkom odseku u Nišu . Od tada se ne odvajam od violine, muzika postaje moja najveća ljubav. Na kraju krajeva, od tada je moj život krenuo uzlaznom putanjom.“

Kako i sam Đorđe kaže, roditelji ga neizmerno podržavaju u muzici i svemu što radi, a pogotovu u violini. Ova dvojica mladih umetnika su pravi duo, Đorđe kaže da veliku zahvalnost duguje i profesorki iz svoje osnovne škole Marjani Mitrović Stepanović, koja ga je uvela u školski orkestar i naučila da pored klasične svira i ostalu muziku.
„ U budućnosti ću se svakako baviti muzikom. Planiram da postanem solista i rok violinista, baš kao David Garet, koji je ujedno i moj idol. Pored sviranja, bavio bih se i muzičkom produkcijom, ali bi mi najveći prioritet bila violina i rok muzika“- zaključuje priznaćete mudro ovaj mladi umetnik.

Danilo je zajedno sa ostatkom svog „tima“ na školskom zidu nacrtao grafit Miroslava Antića, čuvenog pesnika koji i dan danas stoji na zidu škole. Iako su mladi, znaju da će uspeti u svojim sferama, a što je još važnije oni su primer pravog drugarstva, onog neraskidivog.