Другари из основне као прави уметници
Из великог пријатељства Ђорђа Трајковића(16) и Данила Цветковића(16) настају многе лепе фотографије и видео- клипови. Обојица су одлични ученици са пуно диплома, а у слободно време уређују заједнички „јутјуб“ канал где постављају своја права уметничка дела. Данило, завршава „Правно пословну“ школу у Нишу, а његов друг из основне школе „Мирослав Антић“ завршава веровали или не две средње школе- Гимназију Стеван Сремац и Музичку школу.
Питали смо Данила како успева да одржи контакт са Трајковићем, будући да иду у две различите средње школе:
„ Искрено јако је тешко. Радним данима се виђамо макар на кратко, али када дође викенд дружимо се буквално цео дан, јер тада имамо много више времена. Некад прође дан да се уопште не видимо, али се чујемо преко телефона.“
Ђорђе свира виолину, још од малена је приметио да воли музику, учествовао је на многим такмичењима, а у свој град донео је седам првих, две друге и једну трећу награду са републичких и међународних такмичења. Према његовим речима, вежба око 5 до 6 сати дневно. Поред виолине свира и: гитару, клавијатуру, али повремено се бави и певањем.
Данило се поврх свега бави и сликањем, прави изузетно лепе слике, а таленат је уочила његова мајка:
„ Мој отац је веома талентован за сликање, па сам тај дар наследио од њега. Не сећам се тачно шта сам нацртао прво, али је сигурно да је моје прво „уметничко дело“ настало у вртићу. Нацртао сам Деда Мраза и Јелку. Након тога моја мајка је видела како лепо сликам и рекла то мом оцу. Како су године све више пролазиле ја сам више и цртао, а отац ми је указивао на грешке и учио ме како да их исправим.
Данило нам прича о својим почецима у свету компјутера, како је од детета који не зна ништа постао прави научник:
„ Пре једно четири године, компјутер ме уопште није занимао. Пре једно две године сам почео активно да користим „фото- шоп“. У почетку тај програм ми је био веома досадан, али сам достао научио и веома ми се допао, и дан данас учим тај програм, јер је веома сложен. Свој „јутјуб“ канал отворио сам пре око три месеци. На том каналу постављам такозване „спид артове“ (убрзане снимке, који показују процес израђивања фотографије). Поред свега овога, радим и дизајн сајтова, флајера... Једна од великих категорија је фотоманипулација, које обожавам да радим“.
Данило тренутно похађа другу годину, а на питање шта је то фотоманипулација, Данило одговара:
„Фотоманипулација спаја реално, нереално и бизарно. То је техника која мења оригиналну слику и додаје неке спољашње елементе, који јој дају нови изглед“- прича млади уметник.
На питање који су му планови за будућност, Данило одговара:
„Одличан сам ученик и намеравам такав да останем до краја школе. Уметност и компјутери су за сада мој хоби, који јако волим, а уз то тренирам и кошарку. Планирам да упишем неки факултет, за сада не знам који. Никад се не зна можда упишем факултет за компјутере или уметност, то ће време одредити“- прича, признаћете мудро Данило.
Питали смо Трајковића, откуд љубав према виолини, нашта он одговара:
„ Као малог ме је највише привлачио бубањ, међутим када је била „Евровизија“ 2004. чуо сам по први пут виолину у соло деоници песме „Лане моје“, Жељка Јоксимовића. Због те песме уписао сам музичку школу, на гудачком одсеку у Нишу . Од тада се не одвајам од виолине, музика постаје моја највећа љубав. На крају крајева, од тада је мој живот кренуо узлазном путањом.“
Како и сам Ђорђе каже, родитељи га неизмерно подржавају у музици и свему што ради, а поготову у виолини. Ова двојица младих уметника су прави дуо, Ђорђе каже да велику захвалност дугује и професорки из своје основне школе Марјани Митровић Степановић, која га је увела у школски оркестар и научила да поред класичне свира и осталу музику.
„ У будућности ћу се свакако бавити музиком. Планирам да постанем солиста и рок виолиниста, баш као Давид Гарет, који је уједно и мој идол. Поред свирања, бавио бих се и музичком продукцијом, али би ми највећи приоритет била виолина и рок музика“- закључује признаћете мудро овај млади уметник.
Данило је заједно са остатком свог „тима“ на школском зиду нацртао графит Мирослава Антића, чувеног песника који и дан данас стоји на зиду школе. Иако су млади, знају да ће успети у својим сферама, а што је још важније они су пример правог другарства, оног нераскидивог.
- Извор
- Ј.М.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















