Artman piše Amerika se plaši Karadžića u Hagu

Na sve moguće načine Amerika, ali i druge sile Zapada, nastojale su da Radovan Karadžić ne bude uhapšen i predat Haškom tribunalu, a Madlen Olbrajt mu je nudila kao moguće lokacije za život: Indiju, Srbiju, Crnu Goru, Južnu Afriku, jednu od zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i Grčku.

Piše ovo u svojoj knjizi "Mir i kazna"  Florens Artman, portparol nekadašnjeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte.

Artmanova tvrdi da je Karadžić odbio ovu ponudu Olbrajtove, ali i da je sa njim prvi o uslovima za predaju Haškom tribunalu u ime SAD 1996. godine razgovarao Bil Stojbner, američki vojni obavještajac.

Ugovor na Pale nosio Stanišić helikopterom Advokat Vujačić kaže da mu je Karadžić rekao da se nije lično sastajao sa Holbrukom, već da je potpisanu verziju sporazuma na Pale helikopterom doneo bivši šef SDB-a Jovica Stanišić. - Radovan je potpisao sporazum na Palama, a Holbruk u Beogradu kod Miloševića. Oni su jedno drugom slali verzije sporazuma faksom i kada su se konačno usaglasili, Milošević je poslao Jovicu Stanišića da ga helikopterom odnese na Pale. Karadžić i Holbruk se uopšte nisu sreli - kaže Vujačić.

- Stojbner predlaže Karadžiću zaštitu i mogućnost da se skloni u jednu od baza NATO-a, gdje bi mogao da priprema svoju odbranu. Tokom pregovora Amerikanac poziva na Pale i predsjednika suda Italijana Antonija Kasezea, koji se sreće sa Karadžićem i ubjeđuje ga da sud nije antisrpski, piše Artman.

Ona dodaje da je Karadžić ipak odustao od predaje, zbog čega Vašington 17. jula 1996. Slobodanu Miloševiću šalje Ričarda Holbruka, koji treba da "izdejstvuje Karadžićevo povlačenje iz političkog života, a nikako predaju Hagu".

- Holbruk želi da Karadžić napusti Bosnu. 'Zašto ga ne pošaljete njegovoj majci i bratu krijumčaru u njegovo rodno selo u Crnoj Gori', izjavljuje Holbruk za vrijeme rasprave. Ali niko u dvorani nije u stanju da zahtijeva od Karadžića da tiho ode. Karadžić ne želi da napusti Bosnu i rukovođenje svojom strankom, navodi Artman.

Dodaje da Karadžić nije htio da se povuče i da je ostao na Palama, zbog čega je SDS u opasnosti da bude zabranjen.

- Napokon se postiže sporazum. Milošević helikopterom šalje šefa svojih tajnih službi Jovicu Stanišića na Pale da dobije Karadžićev potpis. Snage NATO-a čekaju da ga otprate do kuće optuženog koji potpisuje dokument. Sporazum je predviđao da Karadžić potpuno nestane iz političkog života, a u zamjenu će SDS učestvovati na izborima. Kada je dobio konačan tekst sporazuma, Holbruk je izjavio: 'Dobro, SDS ide na izbore, a za Karadžića Hag više ne postoji', citira Artman Aleksu Buhu, koji je bio na pregovorima u Beogradu.

Dodaje da je Ratko Mladić 17. marta 1997. godine napustio BiH, dok je Karadžić ostao na Palama i davao intervjue, što je jako iritiralo SAD.

- Madlen Olbrajt se 31. maja 1997. godine sreće u Banjoj Luci sa Biljanom Plavšić i od nje traži da ubijedi Karadžića da napusti BiH i ode u daleki egzil, kao alternativu procesu pred Haškim tribunalom. Karadžić je odbio, piše Artman.

Navodi i da je nekadašnji komandant snaga NATO-a u Evropi Vesli Klark u ljeto 1997. godine rekao tadašnjem tužiocu Luiz Arbur da će Karadžić ako bude prebačen u Hag reći da je postignut sporazum u Dejtonu s američkim državnim sekretarom Vorenom Kristoferom da ne bude izručen Hagu.

- Arburova želi da sazna da li je to istina, Klark demantuje, ali ne objašnjava zašto bi Karadžić baš tako rekao, piše Artman.


Plavšić - Olbrajt

Biljana Plavšić u svojoj knjizi "Svedočim" ne navodi da joj je Olbrajtova eksplicitno tražila da Karadžić napusti BiH i da će biti spokojan.

- Olbrajtova je rekla: "Ali on nama ne dozvoljava da ga zaboravimo. Da li ste se ikada pitali zašto ne spominjemo Mladića? Zato što je otišao u anonimnost". Rekla sam joj da anonimnost u Karadžićevom slučaju ne mogu garantovati i da moram da ga pitam da li on na to pristaje, piše dalje Plavšićeva i dodaje da je nakon toga otišla na Pale da razgovara sa Karadžićem.

- Eto, tako je tekla konverzacija između Olbrajtove i mene, u mom kabinetu. Međutim, nikada nisam mogla ni pomisliti da će jedan profesor Beogradskog univerziteta u vezi sa tim razgovorom pustiti mašti na volju i interpretirati taj razgovor koji je vođen u četiri oka iza zatvorenih vrata, piše Plavšićeva.

--------

Objavljivanje sporazuma Karadžić-Holbruk nanelobi veliku štetu ugledu SAD, jer bi pokazalo da su Amerikanci pravili razne sumnjive dilove u BiH

Radovan Karadžić će po svaku cenu pokušati da dokaže da je sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom potpisao sporazum kojim su mu SAD obećale da neće biti uhapšen zbog optužbe za ratne zločine, otkrivaju za Press u Karadžićevom pravnom timu. Karadžićev advokat Svetozar Vujačić kaže da postojanje sporazuma može da popravi njegov položaj u Hagu jer opravdava i objašnjava dugogodišnje skrivanje.  

- Sporazum neće osloboditi Karadžića, ali se njime dokazuje njegova tvrdnja da je hteo da dođe u Hag još 1996. ili 1997. godine, ali da to nije učinio jer je napravio dogovor sa SAD. Radovan će se time delimično opravdati za skrivanje od Haga. Da je sporazum važan pokazuje i to koliko se Amerikanci trude da ga negiraju. Holbruk je prvo rekao da se nisu dogovarali, pa je onda rekao da su se dogovorili samo da se Radovan povuče iz političkog i javnog života. Postoje svedoci da je sporazum potpisan onako kako to tvrdi Karadžić - kaže Vujačić za Press.

On na pitanje da li Karadžić može da podnese privatnu tužbu protiv SAD objašnjava da se u ovom slučaju radi o visokoj diplomatiji, a ne o pravom ugovoru, ali da će bar dokazati da Amerikanci lažu. Vujačić kaže da ne zna da li je CIA ucenila njegovog klijenta montiranim porno-snimkom i pretnjom da će biti poslat u stroži zatvor ako bude insistirao na sporazumu sa Holbrukom, ali dodaje da je siguran da Radovan nikada ne bi pristao na takve ucene.

Komentator „Politike" Miroslav Lazanski kaže da bi eventualno objavljivanje sporazuma sa Holbrukom prebacilo deo krivice za dugogodišnje Karadžićevo skrivanje na SAD.

- Taj sporazum bi pokazao da nije samo Srbija kriva za to što se Radovan Karadžić skrivao 13 godina. SAD će morati da objasne i zašto su napravile sporazum sa osobom optuženom za ratne zločine i zašto su mu nudile zaštitu od krivičnog gonjenja. Onda se postavlja pitanje da li je i koliko Amerika pomagala u njegovom skrivanju svih ovih godina i zašto su vršili toliki pritisak na Srbiju. Pojavljivanje originala ovog sporazuma bio bi veliki skandal i predstavljalo bi veliki problem za SAD - tvrdi Lazanski.

Urednik diplomatskog biltena „VIP" Braca Grubačić kaže da bi pojavljivanje sporazuma Holbruk-Karadžić nanelo štetu SAD.

- To bi pokazalo da SAD nisu bile principijelne tokom pregovora o miru u BiH, jer su se dogovarale s čovekom koji je već tada bio optužen za ratne zločine. Videlo bi se da su se ponašali politički nemoralno i sklapali dogovore koji su protivni pravu, jer niko, pa ni SAD, ne može da amnestira ratni zločin. I konačno, pokazalo bi se da SAD ne ispunjavaju obaveze koje su preuzele prema drugima. Ja, međutim, ne verujem da taj ugovor postoji u pisanoj formi, jer je Holbruk iskusan diplomata koji ne bi rizikovao da stavi svoj potpis na nešto što bi kasnije moglo da ga diskredituje. Ali, verujem da je postojao usmeni dogovor. Sporazum je napravljen otprilike 17. ili 18. juna 1996. godine tokom Holbrukove posete Miloševiću. Amerikanci su po svaku cenu želeli da počne primena Dejtonskog sporazuma i da se izbori u BiH održe bez Karadžića i zato su bili spremni svašta da mu ponude. Siguran sam, međutim, da to SAD nikada neće priznati - objašnjava Grubačić. 
 

Florans Artman: Karadžićevo svedočenje je veliki rizik za Zapad

Bivši portparol Haškog tužilaštva Florans Artman izjavila je da će „pažljivo morati da se sluša šta Radovan Karadžić ima da kaže o padu Srebrenice i o njegovom eventualnom dilu s Holbrukom".

- Karadžić može puno toga da ispriča o tajnim dogovorima koji su doveli do pada Srebrenice. Njegovo svedočenje predstavlja veliki rizik za zapadne sile. Dosad nije bilo čvrstih dokaza da je Zapad predao Srebrenicu u zamenu za saradnju Srba u mirovnom procesu, ali ako iko može da zna o takvim tajnim dilovima, onda je to Karadžić. On sada može lično da nam ispriča šta je bilo. Naravno da sve mora da se proveri, ali ne znači da je sve što on kaže besmislica - rekla je Artmanova.

Ona je dodala da su SAD i EU zvanično od Srbije uvek tražile da sarađuje na hapšenju Karadžića i Mladića, ali da im je u stvarnosti to svima bilo manje važno.

- U jednom trenutku je CIA čak saopštila srpskoj policiji u BiH da prestanu da prate porodicu Karadžić. Istražni tim Haškog tribunala je više puta dao Amerikancima tačne lokacije na kojima se nalazio Karadžić, ali oni ništa nisu uradili. Kada smo im jednom rekli da je on u Foči, odgovorili su: „To je nemoguće, on je u Beogradu" - kaže Artmanova.