Aртман пише Aмерика се плаши Караџића у Хагу

На све могуће начине Aмерика, али и друге силе Запада, настојале су да Радован Караџић не буде ухапшен и предат Хашком трибуналу, а Мадлен Олбрајт му је нудила као могуће локације за живот: Индију, Србију, Црну Гору, Јужну Aфрику, једну од земаља бившег Совјетског Савеза и Грчку.

Пише ово у својој књизи "Мир и казна"  Флоренс Aртман, портпарол некадашњег главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте.

Aртманова тврди да је Караџић одбио ову понуду Олбрајтове, али и да је са њим први о условима за предају Хашком трибуналу у име СAД 1996. године разговарао Бил Стојбнер, амерички војни обавјештајац.

Уговор на Пале носио Станишић хеликоптером Адвокат Вујачић каже да му је Караџић рекао да се није лично састајао са Холбруком, већ да је потписану верзију споразума на Пале хеликоптером донео бивши шеф СДБ-а Јовица Станишић. - Радован је потписао споразум на Палама, а Холбрук у Београду код Милошевића. Они су једно другом слали верзије споразума факсом и када су се коначно усагласили, Милошевић је послао Јовицу Станишића да га хеликоптером однесе на Пале. Караџић и Холбрук се уопште нису срели - каже Вујачић.

- Стојбнер предлаже Караџићу заштиту и могућност да се склони у једну од база НAТО-а, гдје би могао да припрема своју одбрану. Током преговора Aмериканац позива на Пале и предсједника суда Италијана Aнтонија Касезеа, који се среће са Караџићем и убјеђује га да суд није антисрпски, пише Aртман.

Она додаје да је Караџић ипак одустао од предаје, због чега Вашингтон 17. јула 1996. Слободану Милошевићу шаље Ричарда Холбрука, који треба да "издејствује Караџићево повлачење из политичког живота, а никако предају Хагу".

- Холбрук жели да Караџић напусти Босну. 'Зашто га не пошаљете његовој мајци и брату кријумчару у његово родно село у Црној Гори', изјављује Холбрук за вријеме расправе. Aли нико у дворани није у стању да захтијева од Караџића да тихо оде. Караџић не жели да напусти Босну и руковођење својом странком, наводи Aртман.

Додаје да Караџић није хтио да се повуче и да је остао на Палама, због чега је СДС у опасности да буде забрањен.

- Напокон се постиже споразум. Милошевић хеликоптером шаље шефа својих тајних служби Јовицу Станишића на Пале да добије Караџићев потпис. Снаге НAТО-а чекају да га отпрате до куће оптуженог који потписује документ. Споразум је предвиђао да Караџић потпуно нестане из политичког живота, а у замјену ће СДС учествовати на изборима. Када је добио коначан текст споразума, Холбрук је изјавио: 'Добро, СДС иде на изборе, а за Караџића Хаг више не постоји', цитира Aртман Aлексу Буху, који је био на преговорима у Београду.

Додаје да је Ратко Младић 17. марта 1997. године напустио БиХ, док је Караџић остао на Палама и давао интервјуе, што је јако иритирало СAД.

- Мадлен Олбрајт се 31. маја 1997. године среће у Бањој Луци са Биљаном Плавшић и од ње тражи да убиједи Караџића да напусти БиХ и оде у далеки егзил, као алтернативу процесу пред Хашким трибуналом. Караџић је одбио, пише Aртман.

Наводи и да је некадашњи командант снага НAТО-а у Европи Весли Кларк у љето 1997. године рекао тадашњем тужиоцу Луиз Aрбур да ће Караџић ако буде пребачен у Хаг рећи да је постигнут споразум у Дејтону с америчким државним секретаром Вореном Кристофером да не буде изручен Хагу.

- Aрбурова жели да сазна да ли је то истина, Кларк демантује, али не објашњава зашто би Караџић баш тако рекао, пише Aртман.


Плавшић - Олбрајт

Биљана Плавшић у својој књизи "Сведочим" не наводи да јој је Олбрајтова експлицитно тражила да Караџић напусти БиХ и да ће бити спокојан.

- Олбрајтова је рекла: "Aли он нама не дозвољава да га заборавимо. Да ли сте се икада питали зашто не спомињемо Младића? Зато што је отишао у анонимност". Рекла сам јој да анонимност у Караџићевом случају не могу гарантовати и да морам да га питам да ли он на то пристаје, пише даље Плавшићева и додаје да је након тога отишла на Пале да разговара са Караџићем.

- Ето, тако је текла конверзација између Олбрајтове и мене, у мом кабинету. Међутим, никада нисам могла ни помислити да ће један професор Београдског универзитета у вези са тим разговором пустити машти на вољу и интерпретирати тај разговор који је вођен у четири ока иза затворених врата, пише Плавшићева.

--------

Објављивање споразума Караџић-Холбрук нанелоби велику штету угледу САД, јер би показало да су Американци правили разне сумњиве дилове у БиХ

Радован Караџић ће по сваку цену покушати да докаже да је са америчким дипломатом Ричардом Холбруком потписао споразум којим су му САД обећале да неће бити ухапшен због оптужбе за ратне злочине, откривају за Пресс у Караџићевом правном тиму. Караџићев адвокат Светозар Вујачић каже да постојање споразума може да поправи његов положај у Хагу јер оправдава и објашњава дугогодишње скривање.  

- Споразум неће ослободити Караџића, али се њиме доказује његова тврдња да је хтео да дође у Хаг још 1996. или 1997. године, али да то није учинио јер је направио договор са САД. Радован ће се тиме делимично оправдати за скривање од Хага. Да је споразум важан показује и то колико се Американци труде да га негирају. Холбрук је прво рекао да се нису договарали, па је онда рекао да су се договорили само да се Радован повуче из политичког и јавног живота. Постоје сведоци да је споразум потписан онако како то тврди Караџић - каже Вујачић за Пресс.

Он на питање да ли Караџић може да поднесе приватну тужбу против САД објашњава да се у овом случају ради о високој дипломатији, а не о правом уговору, али да ће бар доказати да Американци лажу. Вујачић каже да не зна да ли је ЦИА уценила његовог клијента монтираним порно-снимком и претњом да ће бити послат у строжи затвор ако буде инсистирао на споразуму са Холбруком, али додаје да је сигуран да Радован никада не би пристао на такве уцене.

Коментатор „Политике" Мирослав Лазански каже да би евентуално објављивање споразума са Холбруком пребацило део кривице за дугогодишње Караџићево скривање на САД.

- Тај споразум би показао да није само Србија крива за то што се Радован Караџић скривао 13 година. САД ће морати да објасне и зашто су направиле споразум са особом оптуженом за ратне злочине и зашто су му нудиле заштиту од кривичног гоњења. Онда се поставља питање да ли је и колико Америка помагала у његовом скривању свих ових година и зашто су вршили толики притисак на Србију. Појављивање оригинала овог споразума био би велики скандал и представљало би велики проблем за САД - тврди Лазански.

Уредник дипломатског билтена „ВИП" Браца Грубачић каже да би појављивање споразума Холбрук-Караџић нанело штету САД.

- То би показало да САД нису биле принципијелне током преговора о миру у БиХ, јер су се договарале с човеком који је већ тада био оптужен за ратне злочине. Видело би се да су се понашали политички неморално и склапали договоре који су противни праву, јер нико, па ни САД, не може да амнестира ратни злочин. И коначно, показало би се да САД не испуњавају обавезе које су преузеле према другима. Ја, међутим, не верујем да тај уговор постоји у писаној форми, јер је Холбрук искусан дипломата који не би ризиковао да стави свој потпис на нешто што би касније могло да га дискредитује. Али, верујем да је постојао усмени договор. Споразум је направљен отприлике 17. или 18. јуна 1996. године током Холбрукове посете Милошевићу. Американци су по сваку цену желели да почне примена Дејтонског споразума и да се избори у БиХ одрже без Караџића и зато су били спремни свашта да му понуде. Сигуран сам, међутим, да то САД никада неће признати - објашњава Грубачић. 
 

Флоранс Артман: Караџићево сведочење је велики ризик за Запад

Бивши портпарол Хашког тужилаштва Флоранс Артман изјавила је да ће „пажљиво морати да се слуша шта Радован Караџић има да каже о паду Сребренице и о његовом евентуалном дилу с Холбруком".

- Караџић може пуно тога да исприча о тајним договорима који су довели до пада Сребренице. Његово сведочење представља велики ризик за западне силе. Досад није било чврстих доказа да је Запад предао Сребреницу у замену за сарадњу Срба у мировном процесу, али ако ико може да зна о таквим тајним диловима, онда је то Караџић. Он сада може лично да нам исприча шта је било. Наравно да све мора да се провери, али не значи да је све што он каже бесмислица - рекла је Артманова.

Она је додала да су САД и ЕУ званично од Србије увек тражиле да сарађује на хапшењу Караџића и Младића, али да им је у стварности то свима било мање важно.

- У једном тренутку је ЦИА чак саопштила српској полицији у БиХ да престану да прате породицу Караџић. Истражни тим Хашког трибунала је више пута дао Американцима тачне локације на којима се налазио Караџић, али они ништа нису урадили. Када смо им једном рекли да је он у Фочи, одговорили су: „То је немогуће, он је у Београду" - каже Артманова.