Srbiju „češlja“ 8.000 stranih agenata

 Kršljanin je i počasni profesor ruskog Državnog trgovinsko-ekonomskog univerziteta, saradnik Ruskog instituta strateških istraživanja (RISI), član uprave Svetskog saveza slobodnih mislilaca, sekretar Međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević“ i član Udruženja književnika Srbije. S njim smo razgovarali o aktuelnoj politici u Srbiji, njenim odnosima naspram globalnih sila i kretanja, kao i pitanju koliko srbski narod može da utiče na procese suprotne njegovim nacionalnim interesima.

- Može li se reći da je Pokret za Srbiju, zapravo, opozicija politici zvanične vlasti?

- Pokret za Srbiju je pre svega patriotska organizacija koja okuplja građane koji žele pravu Srbiju, a među kojima ima mnogo stručnjaka i ljudi sa velikim znanjem i iskustvom u raznim oblastima, kao što su advokati, generali, novinari, politički i radnici iz bivših državnih službi. Ova organizacija doprinesi opštem buđenju u Srbiji i angažovanju što većeg broja ljudi odstranjenih od realnog uticaja, a zbog povratka Srbije samoj sebi, odnosno ostvarivanja suverene politike, odbrane teritorijalnog integriteta zemlje i razvoja koji bi se temeljio na vrednostima iz naše istorije i našeg značaja kao nacije.

- Šta je suštinski cilj inicijative „Nikad granica“ u okviru koje deluje Pokret za Srbiju?

- Srbija se već duže vreme nalazi pred velikim izazovima, a jedan od najvećih je kako da sačuva državni suverenitet. Dok smo bili izloženi NATO agresiji i drugim nepravdama sa Zapada nekako smo i uspevali da sačuvamo državni suverenitet i dostojanstvo građana. Sada je na delu  velika obmana vlasti koja pokušava da za račun svojih zapadnih prijatelja anulira sve za šta smo se borili tokom 90-ih i u poslednjoj deceniji ovoga veka, ali i u svetskim ratovima, i prevari građane da nose nekakav patriotski karakter, a zapravo sprovode svojevrsnu kapitulaciju sa izgovorom da to vodi nečem dobrom u ekonomskom smislu, iako svi vidimo da nas to vodi u potpunu ekonomsku i socijalnu katastrofu. Pokret za Srbiju je od kraja prošle godine pristupio inicijativi „Nikad granica“ i sada zajedno sve svoje napore usmeravamo na prekidanje pogubnog političkog kursa i svega što je vezano za briselski sporazum i predaju Kosova i Metohije, kršenje Ustava Srbije. Cilj nam je da stvorimo jedan opštenarodni front koji bi ponudio pravu alternativu Srbiji.

- Verujete li da je to moguće ako je DSS insistirao da samostalno organizuje protest protiv vidovdanskog dobijanja datuma za EU?

- Najveći problem je, svakako, u velikim strankama koje su navikle da postoje kao samostalni politički subjekti i u svom političkom pragmatizmu sa jedne strane gledaju, ako su patriotske, šta je nacionalni interes, a sa druge strane koliko će neki potez da utiče na njihov politički rejting i izborne rezultate. Znam da se u DSS razgovara o potrebi stvaranja patriotskog bloka,  jer smo više puta s njima diskutovali na tu temu, ali nismo dobili odgovor. Protest DSS organizovan je kao nastavak aktivnosti četiri opštine sa severa Kosova, ali i pored toga većina patriotskih snaga je očekivala veću kooperativnost DSS tim povodom. Sadržaj njihovih poruka je bio adekvatan, ali je velika šteta što protest nije bio masovniji. Ni radikali nisu uvek jednostavan sagovornik, bez obzira što su ostali ispod cenzusa. I pored priznanja na doslednosti u stavovima, smatram da je njihov angažman u javnom i političkom životu na planu odbrane deklarisanih stavova nedovoljan. Ako je posredi izdaja državnih interesa, ako je u pitanju teritorijalni integritet zemlje i ako je njena budućnost ugrožena, potrebno je mnogo više od verbalnih aktivnosti.

- Ako neko neće da žrtvuje svoju poziciju za patriotski interes, zar se onda ne postavlja pitanje da li je taj patriotizam istinski?

- Tako misli veliki broj građana Srbije, ali ovde postoji takozvana elita, pojedinci ili grupe koje uz pomoć novca ostvaruju politički uticaj, a svoju poziciju su učvrstili u vreme apsolutne zapadne dominacije nad Srbijom. S obzirom da je ta «elita» potpuno zavisna od okupatora Srbije, ona ne radi u interesu zemlje, već vodi prozapadnu politiku i pored toga što je ogromna većina građana Srbije protiv NATO alijanse, a za savezništvo sa Rusijom, a ubedljiva većina je i protiv ulaska u EU. Sve to govori da demokratija u Srbiji ne funkcioniše i da ta situacija mora da se promeni. Nasuprot toj takozvanoj eliti postoji takozvana rezerva – rodoljubi koji su u svakom pogledu kompetentni, poznati kao stručnjaci, javni i politički radnici, naučnici, koji su u Srbiji mnogo brojniji i kvalitetniji od samozvane elite, ali nije organizovana i nema kapital ni adekvatan uticaj u društvu. Zato je neophodan jedan široki front sa veoma jasnim, jednostavnim, ali ubedljivim i odlučnim zahtevima, kome će većina ljudi verovati. To ne može da bude još jedna finansijska korporacija pod nazivom politička stranka, nego jedan opštenarodni front u kome će svako biti poštovan i neće se osećati izmanipulisanim.

- Kako cenite napore naših vlasti da građane ubede u priču o nepostojanju alternative za Srbiju osim EU?

- To je jedna od najstrašnijih stvari, koja ima mnogo slojeva. Pre svega, ona odražava činjenicu da naša politička vrhuška, prevashodno oličena u tri čoveka koji nikoga ne konsultuju, pa čak ni svoje stranke, a o nekim državnim strukturama ili ozbiljnim analitičkim službama da i ne govorim, sprovode neku politiku o kojoj se dogovaraju sa svojim zapadnim mentorima, i sprovode je u Srbiji po njihovim nalozima. Prva stvar koju od njih traže Amerika i Brisel je priznavanje nezavisnog Kosova koje i ne mora da se dogodi odjednom, nego u fazama kako i rade, jer to je i bio krajnji cilj  agresije na Srbiju koji sada žele da ovekoveče, a to mogu da postignu samo uz pristanak Srbije. Drugi zahtev Vašingtona je da Srbija «ostane na evropskom putu», to znači pod kontrolom NATO pakta i EU, bez ikakve perspektive da nekada postanemo njihovi ravnopravni članovi. Njima Srbija i nije potrebna kao partner, nego kao razložena i razorena zemlja da bi im bila probavljiva. Naravno, odnosi srbskih političara prema Rusiji proizlaze iz ovakvog stava Amerike. Rusija našim sadašnjim vlastodršcima služi za obmanu sopstvenog naroda kako su oni patrioti i kako se sa ruskim vlastima viđaju, potpisuju sporazume, a istovremeno vode računa da ne pređu granicu koja im je dozvoljena. A reklo bi se da im je malo više dozvoljeno nego Tadiću.

- Je li Zapad time na neki način zaštitio Tadića od totalnog razobličenja, a sadašnjoj vlasti ostavio da igra igru sa Rusima?

- Amerikanci su, zapravo, i računali na to da otpor građana Srbije otupe tako što će njihove zahteve ispuniti partije koje imaju imidž patriotskih i koje zbog toga treba da sarađuju sa Rusijom. Neki oblici vojne saradnje koji su bili zabranjeni u Tadićevo doba, ovima su dozvoljeni, ali ograničeni. Naime, Rusija je spremna da bude naš saveznik, ali mi imamo NATO oficire u Generalštabu, u Ministarstvu odbrane, u Vojno bezbednosnoj agenciji, na Vojnoj akademiji, koji potpuno kontrolišu celokupnu sferu odbrane i bezbednosti u Srbiji. Da li je moguće i zamislivo da imamo ozbiljno partnerstvo u odbrani sa Rusijom, a da istovremeno američki i britanski oficiri sede u našoj vojsci, isti oni koji stvaraju vojsku nezavisnog Kosova i koji su nas do juče bombardovali osiromašenim uranijumom. Laž da mi s njima sada iz čistog pragmatizma gradimo novo prijateljstvo neće proći kod ekonomski i socijalno ugroženih građana, jer oni znaju da nema ni traga dobrim namerama Zapada prema Srbiji. Znači, Srbija treba da bude kolonizovana kao i sve zemlje u regionu koje su već ušle u EU i NATO, ali osim toga ona mora da bude likvidirana kao politički faktor, i rasturena teritorijalno, ekonomski, duhovno i moralno.

- Mogu li takvi odnosi sa Rusima da ugroze i projekat Južnog toka koji bi značajno unapredio našu privredu i životni standard?

- Svakako da mogu. Naše vlasti to nikada neće da priznaju, već se stalno kunu da će taj projekat biti realizovan, ali mi u raznim potezima pojedinih ministara i u klimi koja se emituje kroz medije, pa čak i u nekim pokušajima ulaska u alternativne energetske projekte vezane za EU, vidimo da je ta stvar nepoželjna. Mnogo godina se preko Nabuka i Južnog toka kao simbola konkurencije vodi geopolitička bitka između Zapada i Rusije. Po svemu dosada, a i po ekonomskoj osnovanosti i realističnosti Južni tok je odneo pobedu, Nabuko je praktično napušten, ali sada se već govori o nekom transjadranskom gasovodu kao delimičnoj zameni za Nabuko i nekakvom pokušaju da se uz ovaj veliki ruski gasovod ipak dobije i neki izvor gasa, iako mnogo manji, koji neće zavisiti od Rusije.

- Znači li to da naši odnosi sa Rusijom zavise isključivo od volje trenutne političke vrhuške?

- Najpre treba reći da je Zapad taj koji je stalno nastojao da spreči državno-političko povezivanje Rusije i Srbije. Rusija čak nije bila uključena ni u aranžmane kojima je okončan Prvi svetski rat, a jedan od njih je i stvranje Jugoslavije u Versaju.  Mi sad imamo mogućnost kao nikad u istoriji da odnose sa Rusijom zasnujemo slobodno i u svoju korist, i neistine koje naši političari povremeno iznose protiv toga ne stoje. U najzvaničnijem ruskom dokumentu – Koncepciji spoljne politike Ruske Federacije piše da je Evroazijski Savez otvoren i za druge države osim bivših republika SSSR. Ne verujem da u Rusiji danas postoji bilo ko da bi se usprotivio takvoj želji Srbije, stvar je isključivo u našim rukama. Uostalom, čak se ni Jeljcin 1999. nije smeo otvoreno suprotstaviti otpočinjanju procesa uključivanja SRJ u Savez Rusije i Belorusije.

- Što se ulaska u EU tiče, jesmo li iz negativnih iskustava nekih zemalja, Rumunije i Bugarske na primer, izvukli bar neku pouku?

- Poslednje zemlje koje su imale izvesnu korist od ulaska u EU su bile Grčka i Portugalija. Međutim, i ta korist je bila nevelika, kratkotrajna, i kao što se vidi nije im donela ništa dobro. Priča naših političara da zbog okruženja i mi moramo tako nije nikakav argument, mada niko i nikad nije govorio da treba da prekinemo saradnju sa zemljama EU. Ali ulazak u sistem EU za Srbiju čija je ekonomija nejaka znači opasnost, znači odustajanje od razvoja, a kriza koja je na delu u EU i na Zapadu preti da ćemo još više osiromašiti, jer oni zbog svojih problema moraju da nas eksploatišu još više nego obično. Za nas je najvažnije da se suočimo sa istinom i shvatimo da moramo potpuno da promenimo kurs državne politike, jer čak i kad ne bi bilo negativne pristrasnosti Zapada prema Srbiji, svi razlozi su na  strani evroazijskih integracija.

- Kao bivši ambasador, šta mislite o radu naše dilomatije?

- Prethodnim vlastima, kao i sadašnjoj političkoj vrhuški, u onome što rade ne trebaju ni vojska ni diplomatija. Njihovi lideri su obećali poslušnost okupatoru i spremnost da urade sve što se od njih traži. Ali vojsku i diplomatiju ne ukidaju naprosto zato što bi to bila grdna sramota, i što to nijedna zemlja u svetu dosad nije učinila. Naravno, i u vojsci i u diplomatiji još uvek ima kvalitetnog kadra, mada su mnogi oterani, a oni koji su ostali prinuđeni su da rade protiv interesa Srbije. Ali, to još uvek može da se promeni!

SPS duboko na prozapadnom kursu

- Ne želim da budem ličan, mada mi to nije lako jer sam godinama bio član socijalista i blisko sarađivao sa današnjim liderom. SPS je nastao iz jednog opštenarodnog pokreta uz koji je krajem 80-ih godina stao čitav narod i srbska inteligencija, podržavajući politiku koju je oličavao Slobodan Milošević. Tada smo trpeli najbrutalniji pritisak Zapada u razbijanju Jugoslavije, i nismo imali Rusiju kao saveznika jer je i sama sprovodila zapadnu politiku. Politika SPS tada se temeljila na dva principa koji bi i danas mogli da se primenjuju. Jedan je očuvanje suvereniteta zemlje, a drugi jaka ekonomija i visok stepen socijalnih prava u interesu najvećeg broja građana. Duhovnost i verska osećanja su od socijalista bila uvažavana, iako se o njima nije otvoreno govorilo. U tom periodu izgrađeno je više pravoslavnih hramova nego u bilo kom periodu srpske istorije. Danas je SPS jako daleko od ovih temeljnih opredeljenja, jer se prilagodio novim okolnostima što ga je koštalo podrške građana na izborima. U svom prozapadnom kursu SPS rizikuje da izgubi i ovo malo birača koji još veruju da se politika socijalista temelji na principima o kojima sam govorio.

U Beogradu deluje 8.000 stranih agenata, ne računajući njihove srpske pomagače

- U Beogradu deluje 8.000 agenata raznih zapadnih službi. Tu ne ubrajam njihove srpske saradnike. Znači, ovde na hiljade stranaca pod upravom Britanaca i Amerikanaca kontrolišu svaki segment srpske države, ekonomije i politike. Ta stvar mora da se okonča, oni moraju da odu iz naših državnih struktura, uopšte nam nisu potrebni jer ekonomska saradnja s njima je veoma simbolična, za razliku nekih drugih evropskih država s kojima imamo korektne odnose i značajnu ekonomsku saradnju. Ali moramo jasno ustanoviti svoje prioritete, učvrstiti svoj suverenitet i strateški se povezati sa Rusijom koja nam je pomogla u mnogim ključnim istorijskim trenucima, počev od oslobođenja od Turaka, kada smo i obnovili svoju državnost.