Beogradska policija je pre nekoliko dana jurila dilera droge i tražila od suda nalog da ostvare uvid u njegove telefonske listinge - s kim, koliko dugo, kad i koliko je pričao. Taman su dobili nalog i krenuli u akciju, kad je, posle dva-tri dana, diler uzeo novu telefonsku karticu, pišu Novosti.
- Dok ponovo tražimo nalog i on stigne, osumnjičeni će uzeti treću karticu, pa četvrtu... Ne bi ni to bilo sporno da se kartice ne prodaju na trafici, slobodno, bez da građani moraju da ostave bilo kakve podatke o sebi. Ovako, sve to koči rad policije - kažu u beogradskom ogranku MUP.
Primedbe imaju i ostali u policiji. Kako kažu, poseban problem je kad treba preko telefona hitno locirati neko lice koji se premešta iz grada i grad, a sumnja se da je pripadnik organizovanog kriminala ili terorista. Da bi od sudije dobio nalog, policajac prvo mora da napiše i dobro obrazloži zahtev koji će se zavesti u MUP, zatim se, po odobrenju starešine, taj zahtev šalje tužiocu, da bi ga ovaj u ime policije, prosledio istražnom sudiji koji na kraju nalog i izdaje.
Šanse da izdejstvuju odobrenje suda u roku od nekoliko sati i lociraju osumnjičenog policajci još i imaju ako se tog trenutka ne desi neko ubistvo. Ali, ako se desi, dežurni istražni sudija žuri na uviđaj, a to može da potraje četiri-pet sati. Tada od hitnog lociranja nema ništa.
Policija se uplela u ovu administrativnu zamku posle junske odluke Ustavnog suda Srbije da se pojedine odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama, koje su omogućavale službama da traže telefonske listinge od operatora bez prethodne dozvole suda, proglase neustavnim.
Zahtev za ocenu ustavnosti podneli su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić. Takozvani „zadržani podaci“ (informacije iz kojih se vidi kada je građanin i sa kim razgovarao) bili su dugo meta zloupotreba, jer su korišćeni bez ovlašćenja. Alarm se upalio posle Šabićevog izveštaja koji je pokazao da je samo jednom od četiri telefonska operatora, za godinu dana, podneto čak 4.400 zahteva za pristup „zadržanim podacima“, a za više od polovine njih nije postojao nikakav pravni osnov.
Time je - smatrali su ombudsman i poverenik, a potvrdio je Ustavni sud - grubo kršen zakon jer uvid „sleduje“ policiji i bezbednosnim službama samo na osnovu odluke suda, i to isključivo za potrebe krivičnog postupka ili ako se sumnja da je ugrožena bezbednost države.
- Policija mora da pronađe način u okviru ustavnih ovlašćenja koja je omeđio USS, da bude operativna. Važno je da poštuju propise, bez obzira što im je lakše da rade bez naloga istražnog sudije. Ali time padamo u zamku da bude ugroženo pravo na privatnost građana - kaže prof. Bogoljub Milosavljević, sa beogradskog Pravnog fakulteta Union.
On veruje da se ni policija, ni tužilaštvo, ni sud još nisu uhodali, da na svim stranama ima nesnalaženja i sporosti, ali dodaje da to ne treba da bude razlog za vraćanje na staro i kršenje Ustava.
- Pre nekoliko meseci policija je podnela i zvaničan zahtev da se evidentira svaki kupac mobilne telefonske kartice, odnosno da ubuduće ona ne može da se menja na trafici kao čarape. S tim su se složili i ombudsman i poverenik, ali to još nije pretočeno u propis. Kada bude, biće lakše i policiji - dodaje Milosavljević.
Tada maloletnici više neće moći da kupuju kartice sami, već će to morati roditelji. Inače, u susednim zemljama slična je procedura kao i u Srbiji - za listinge je neophodna dozvola suda, ali nigde ne mogu da se kupuju pripejd kartice bez ikakve kontrole i ostavljanja ličnih podataka.
