Majka oslobodioca Beograda, Aleksandra Dubrovskog ponovo u Srbiji

San koji je sedam decenija sanjala Ljuba Tulijeva (76), iz Minska u Belorusiji, se je ostvario 2011. godine kada je na spomeniku u Slancima kraj Beograda, prvi put zapalila sveću i položila cvet na grob svog jedinog brata koga je kao petogodišnja devojčica, pre 71 godinu ispratila na front da ga više nikada ne dočeka.

Aleksandar Pavlovič Dubrovski imao je samo 21 godinu kada je kao crvenoarmejac poginuo u Slancima oslobađajući Beograd.  Dočekao je da oslobodi Sovjetski Savez, ali to nije bio kraj njegovog rata. Sa saborcima iz Crvene armije nastavio je marš protiv fašizma. Stigao je nadomak Beograda, ali u oslobođenu prestonicu Srbije nije uspeo da uđe. Pao je svega dva dana pre nego što je zvanično završena jedna od najvećih bitaka na Balkanu.

Ni tada se nije previše nadala da će, sada već stara, stati pred njegov spomenik. Daleko je Beograd za čiju je slobodu Aleksandar ostavio kosti. Samo snažna želja naterala je da u 74. godini prvi put sedne u avion i, zahvaljujući ljudima plemenitog srca, prvi put napusti Belorusiju.

Priča o sudbini bake Ljube izašla je na videlo zahvaljujući Zoranu Jeftiću iz Kragujevca koji ju je upoznao u Minsku. Potresen Ljubinom pričom o bratu junaku, pisao je na razne adrese. Jedno pismo stiglo je u „Novosti“. Posle prvog teksta objavljenog u novinama javili su se Saša Savićević, iz „Rusije danas“, i Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“. Zahvaljujući njima baka Ljuba je sa ćerkom Alenom i unukom Olgom 2011. godine doputovala u Beograd da se pokloni senima brata.

Posle posete 2011. godine Ljuba Tulijeva ponovo je došla u Srbiju sa svojom ćerkom Alenom Valkovič da poseti grob svog brata te i da malo bolje upozna Srbiju. Ovoga puta Ljuba je doputovala u selo Raščići pored Ivanjice gde će boraviti nekoliko dana i uživati u planinskom pejzažu Srbije. Posetiće srpske manastire i znamenitosti Srbije. Ove godine baka Ljuba je došla u Srbiju zahvaljujući ljudima dobre volje, odnosno porodice Savićević.

Baka Ljuba je vrlo obrazovana i optimistična, iznosi svoje utiske producent Saša Savićević. Pršavši put od Minska do Beograda avionom ona je rekla: A moj brat je prošao čitavo to rastojanje peške, sa puškom u rukama. Srećan sam što sam mogao bar nečim da joj pomognem, kaže Saša Savićević.

Poslednje Aleksandrovo pismo stiglo je 30. septembra 1944, samo 17 dana pre nego što je poginuo na frontu. Ljuba Tulijeva pokazuje žuti papir, nebrojeno puta presavijan, i iznova čita:

Kao i svi ratovi i ovaj je besmislen.  Ljudi ginu. Ne mislite na mene! Ja sam dobro. Branim čast i kao svi pravdoljubivi ljudi maštam o slobodi. Majko, izdrži! Čuvaj moje sestre. - pisao je oslobodilac Beograda Aleksandar Dubrovski.

Neka je večna slava oslobodiocima Beograda!

Vanja Savićević,