U Moskvi će biti više svetlosti

Umetnici iz 40 zemalja sveta predstaviće svoje radove na 60 izložbi u ruskoj prestonici – takav je razmah Petog Moskovskog bijenala savremene umetnosti do 20. septembra do 20. oktobra. Sudeći po prijavljenim temama, bijenale će posati veliki međunarodni događaj u oblasti aktuelne umetnosti.

Osnovni projekat, specijalni i paralelni program Moskovskog bijanala savremene umetnosti tradicionalno se grade upravo tako. Ali sadržaj programa uvek je nepredvidiv, jedinstven. Ove godine izlaže uticajni američki konceptualista Džon Baldesari i čuveni australijski umetnik Ervin Vurm. Priprema se dvostruka izložba legendarnih ruskih avangardista, majstora raznih generacija, Iljje Kabakova i El Lisickog. U roku od mesec dana treba obići svih 40 izložbenih prostora, preporučuje komesar Moskovskog bijenala Josif Bakštajn.

- Svi osnovni izložbeni prostori Moskve će biti okupirani projektima koji se održavaju pod okriljem Moskovskog bijenala i samim tim postaju važna konsolidaciona snaga. I to čini ne samo Moskvu, već čitavu našu zemlju vrlo važnom platformom, na kojoj se dešavaju razni, odlučujući događaji u oblasti savremene umetničke kulture, određujući za tempo i tendencije razvoja u doglednoj budućnosti.

Osnovni projekat bijenala će se odvijati u izložbenoj sali Manjež, kod Kremlja. Naziv projekta glasi kao poziv: Više svetlosti. Uz to njegov koordinator je direktor Gentskog muzeja likovne umetnosti iz Belgije Katrin de Zeger.

Projekat Više svetlosti objedinio je preko 70 autora, od kojih će svaki predstaviti rad napravljen specijalno za Moskvu. Na primer, palestinska umetnica Mona Hatum koja živi u Velikoj Britaniji priprema instalaciju Web: to je ogromna paučina sa sazvežđima kristalnih kugli. Sa instalacijom dolaze i umetnici iz Australije Alfredo i Isabel Akilisan. Bračni par namerava da napravi delo o Rusiji, koja se kod njih asocira sa snežnom zimom. Oni su se već obratili moskvoljanima da im daju skije i snake. U projektu Više svetlosti učestvuju, razume se, ruski autori, između ostalog Valerij Košljakov koga dnas nazivaju najslikarskijim od slikara. Govori umetnički kritičar Sergej Hačaturov.

- Umetnik radi u tradicionalnoj tehnici, obraća se tradicionalnom metodu slikanja. to nije moderno sada. Ipak, Košljakovu polazi za rukom da spoji i aktualnu strategiju i akademski klasični metod.

A mladi ruski učesnici bijenala nastupaju sa radikalnijih pozicija. Jegor Košeljev, na primer, smatra da sada nije vreme da se daje danak figuralnom slikarstvu.

- Savremeno slikarstvo je na odmoru – ono se odmara, ono ne rešava fundamentalne zadatke današnjeg iskustva, ali postoji kao medijum. Mislim da je to privremena pauza koju je uzela ova vrsta umetnosti kak obi zatim nadoknadila propušteno i primenila one snage koje je nagomilala.

Moskovsko bijenale uvek su odlikovale ne samo razmere izložbenih prostora, već i živi duh stvaralačke diskusije!

Olga Bugrova,