Ruska reprezentacija najbolja na svetu

U Moskvi je završen 14. svetski šampionat u lakoj atletici. Svečana ceremonija zatvaranja održana je u nedelju u sportskom kompleksu Lužnjiki. Organizatori su predali zastavu međunarodne asocijacije atletičarske federacije predstavnicima Pekinga, domaćinima svetskog prvenstva 2015. godine. Na proteklom turniru reprezentacija Rusije je osvojila prvo mesto u ekipnom plasmanu. Domaćini prvenstva su osvojili 17 medalja, od kojih sedam zlatnih. Sportisti SAD i Jamajke imaju po 6 zlatnih.

Na moskovskom svetskom prvenstvu pred ruskom reprezentacijom stajao je zadatak da osvoje 6 zlatnih medalja i još devet drugih. Ali rezultati su prevazišli sva očekivanja. To je druga pobeda ruskih lakih atletičara na svetskom prvenstvu. 2001. godine u kanadskom Edmontonu reprezentacija Rusije je zajedno sa Amerikancima osvojila 5 zlatnih medalja, ali nije pretekla suparnike po ukupnom broju medalja.

Protekli šampionat potvrdio je tendenciju poslednjih godina. SAD postepeno popuštaju u atletici. Posebno neuspešno nastupaju u Evropi. 2007. godine u japanskoj Osaki Amerikanci su osvojili 26 medalja, od toga 14 zlatnih. Dve godine kasnije u Berlinu reprezentacija SAD je osvojila samo 10 zlatnih medalja. 2011. u južnokorejskom Tegu bio je manji uspon, 12 zlatnih. U Moskvi ukupan broj medalja je ostao isti – 25, ali od njih samo 6 zlatnih.

Trojku najjačih na moskovskom prvenstvu zatvorila je reprezentacija Jamajke sa 6 zlatnih medalja. Pet zlatnih osvojili su sportisti iz Kenije, koji su bili četvrti u ekipnom plasmanu, pretekavši Veliku Britaniju. Nju je pretekla još jedna afrička zemlja – Etiopija.

Nije se plasirala u trojku najboljih ni Nemačka. Ona je u ekipnom pslamanu zauzela svega peto mesto. Atmosferu je zaoštrila i nemačka zastava koja je pala kada se na stadionu čula himna.

Na moskovskom svetskom prvenstvu nije bilo svetskih rekorda. Ali najbolji rezultati sezone, nacionalni rekordi, lična najviša dostignuća su postojala u izobilju. Pri tome ne samo u finalu, već i u kvalifikacionim takmičenjima.

Ukrajinski skakač u vis Bogdan Bondarenko je nastupio savladavajući bol u butini i stopalu. Ipak pošlo mu je za rukom da ponovi svoj najbolji rezultat sezone u svetu. Atletičar je osvojio zlato sa rezultatom od 2 metra i 41 centimetar. U jednom od tri pokušaja bio je blizak tome da obori svetski rekord. Ali visinu od 2-46 za sada nije pokorio. Ipak Bondarenko ne gubi nadu:

- Želim naravno da skočim 46. I mogu da postavim svetski rekord – uz idealne uslove, sa tačke gledišta fizičke i psihološke pripreme. Takmičenja treba da budu bez kvalifikacija, sa visokim nivoom suparnika. Kako bi te oni ispirisali i doveli u ćorsokak. Ili nemaš drugi izlaz – samo da skočiš i da pobediš.

Jedan od junaka ovog prevnstva bio je najbrži sportista planete, sprinter sa Jamajke  Bolt. On je osvojio zlatne medalje u trci na sto i dvesta metara, kao i u štefeti na četiri puta sto metara. U finalu sporitsta je pripredio pravi šou: usporivši na startu i propustivši suparnike napred. On je na sredini distance sve pretekao i osvojio zlato. A posle jedne od trka na sprintera se bacila ruska obožavateljka. Ona ga je uhvatila za ruku i poljubila u čelo.

Najviše publike na tribinama Velike sportske arene Lužnjiki se okupilo u dan nastupa Jelene Isimbajeve. Nije slučajno njena silueta predtavljena na zvaničnom baneru 14. svetskog prvenstva u lakoj atletici. Dvostruka olimpijska šampionka, 28-ostruka svetska rekorderka u skokovima sa motkom, posle moskovskog šampionata odlučila je da napravi pauzu. Pobedu na turiniru nazvala je najvažnijom u svojoj karijeri.

- Od Atine do Pekinga čitav taj sportski put za mene nije bio tako težak. Bila sam favoritkinja. Pobeđivala sam na svim takmičenjima. Postavljala sam svetske rekorde. Nisam znala za poraz. Danas, osvojivši zlato, rekla bih da mi je to najdraža medalja u karijeri. Zato što posle Pekinga i do svetskog prvenstva u Moskvi imala sam tako mnogo problema. Imala sam tako mnogo poraza. Imala sam toliko povreda... Nisam verovala u sopstvene snage. Neobično sam srećna što smo Jevgeni Trofimov ja svim adokazali da je era Isinbajeve ponovo nastupila i da se nije završavala uopšte.

Organizatori su se plašili da su moskovljani razmaženi velikim sportskim događajim i da će tribine stadiona biti poluprazne. Ipak bojazni se nisu opravdale i nije bilo manjka publike.

Nije se obistinila ni prognoza onih skeptika koji su posle uspešnog nastupa ruskih sprotista na Univerzijade u Kazanju predvideli neuspeh nacionalne reprezentacije na prvenstvu sveta u vodenim vidovima sporta i atletici. Ali to se nije desilo. Prema podacima elektronskog sistema fiksacije karata za 8 večernjih takmičenja sportiste na tribine je došlo da podrži 268,5 hiljada navijača, a zajedno sa novinarima i zvaničnim delegacijama skoro 400 hiljada ljudi. Radi poređenja, na prošlom prvenstvu sveta u južnokorejskom gradu Tegu na večernjem programu bilo je oko 262 hiljade navijača.

Sergej Rumjancev,